ОДГОВОР „ГЛАСА ТРЕБИЊА“
-
Након јучерашњег упозорења, које је због грубог и континуираног кршења ауторских права објавио портал Слободна Херцеговина, стигао је одговор потписан од стране Гласа Требиња. Сходно члану 83. Закона о јавном информисању објављујемо одговор „Гласа Требиња“ у изворном облику.
Poštovani,
Redakcija „Glasa Trebinja“
У цијелости објављујемо и одговор који је упутио оснивач портала Слободна Херцеговина
Поштована „редакцијо“ Гласа Требиња,
Замјерате ми што се најприје нисам обратио вама. И то је неистина. Обратио сам се више пута.
Као званични уредник Гласа Требиња потписан је Манојло Ћук. Ни након више мејлова које сам му упутио, као и на више телефонских порука и позива тај човјек се никад није јавио. То наравно говори о њему. На другој страни статус незваничног уредника је на тапету, зато није тешко погодити која се кукавица потписује као „редакција“.
Кад год сам на новинарском задатку, сретнем колеге и унапријед знам који ће медији да објаве причу. Николину, коју помињете никад нисам срео, упознао, нити видио и на једном скупу. Наводно је била присутна и прољетос на Благовијестима, међу дрвећем на Калемегдану, па је у свој текст који је потписан пуним именом и презименом ставила и садржај мејла који сам приватно добио од стране једног саговорника који тада није јавно говорио. Није био спреман за изјаву, па ме је замолио да то уради накнадно електронским путем. Наравно, ни то за вас, такође, није крађа.
Да ли је нормално да велики херцеговачки пјесник Божидар М. Глоговац, кога је испратило пола Требиња није добио пажњу неког од новинара из Требиња. Зар његова сахрана на Моску није бар тог дана била највећи догађај у Херцеговини?
Умјесто тога објављен је текст са комеморације из Београда, илустрован сликом из публике. Нигдје фотографије ожалошћене породице, нигдје слике говорника који су причали о покојнику, нигдје слике са испраћаја. Колико је испран мозак, аутору мејла који се лажно потписује као „редакција“, је чињеница да је одабрана илустрација за тај текст антиреклама човјеку који је на фотографији.
Нажалост, познато је да партијски прелетач не користи мозак, јер има само једну потребу, стално, увијек и свуда, доказивати слијепу лојалност, па макар се тиме чинила и штета.
Док год умјесто људи ставове „Гласа Требиња“ потписује „редакција“ не дозвољавам да се било који дио текста са портала Слободна Херцеговина нађе у њему.
Своја ауторска права бранићу свим дозвољеним расположивим средствима.
Свака част на одговору. Да је среће и правих закона нити један текст било које редакције или портала не би требало објавити без потписа онога ко га је створио. Ја свакога који се бави писањем текстова за било који портал сматрам професионалцем, јер то вјероватно ради због зараде. Ми који можемо ту банути и написати било какав коментар не морамо стављати своје име испод тога (мада би био ред), али онај ко се тиме бави професионално треба да се потпише, јер то је његов став и његова ријеч. Замислите да је неко некад писао књигу и није ставио своје име, ко би ту књигу прво купио па онда уложио труд да је прочита ако се сам писац стиди својих ријечи. Ово пишем након револта, јер сам недавно на порталу требиње***** покушао неколико пута да оставим коментар након бљувотина које је написао неки *писац познат редакцији* тога портала. Мој коментар је био само ради потписа, и више пута упућен али нажалост избрисан. Јасно је да се и сам писац стиди свога дјела које је написао по наруџби да оправда непримјерне ријечи изречене на скупштини и то једној дами.
Докле ово води и какви смо људи, душу смо продали!
Pingback: Слободна Херцеговина » “ОПОМЕНЕ” ТРЕБИЊСКИХ ЋАТА: Шта је претходило хакерском нападу на портал СХ
Pingback: Слободна Херцеговина » “ОПОМЕНЕ” ТРЕБИЊСКИХ ЋАТА: Шта је претходило хакерском нападу на портал СХ