• Поводом сјећања на битке које је о Митровдану 1992. и 1994. године водила Невесињска бригада Удружење Невесињаца у Београду, по традицији, уприличило је у цркви Светог Саве на Врачару помен за 476 страдалих бораца ове храбре и јуначке бригаде.

Уз пратњу хора, помен је служио свештеник Лазар Манигода.
Он је истакао да је српски народ херцеговачког краја одлучио да стане раме уз раме и брани отаџбину.

– Судбина је предодрелила Невесињу велика искушења, али и јуначку одбрану. Господ је дао снагу народу да одоли многобројнијем непријатељу и свим притисцима. Увијек кад се молимо и палимо свијеће требамо се трудити да се сјетимо имена свих страдалих. Нека Господ чува народ свој. Амин! – поручио је отац Лазар.

Домаћин овог скупа, предсједник Удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић (командант лаког артиљеријског дивизиона ПВО и начелник штаба бригаде) позвао је присутне Херцеговце, међу којима је био велики број бивших командира и бораца Невесињске бригаде, на дружење и послужење у Парохијски дом.

ЈАЊИЋ: Исписали смо златним словима историју српског народа

Била је то прилика да пуковник Јањић, као учесник митровданских битака, али и аутор монографије о Невесињској бригади још једном подсјети на историјат битке која је сачувала српску Херцеговине.

– Двије Митровданске битке су златним словима уписане у историју српског народа. Невесињску бригаду су 1992. године напале удружене хрватско-муслиманске снаге. Операција је отпочела на Митровдан 8. новембра 1992. године. Трајала је пуних пет дана и по размјерама ангажованих снага, броју испаљених артиљеријских пројектила, таква битка није забиљежена за читаво вријеме трајања рата у Херцеговини – рекао је Јањић уз напомену да су тада 42 борца изгубила живот, док је стотину бораца и старјешина рањено.

– У тој бици дошло је до пуног изражаја јединства војске и народа. И борци, и старци, и жене, и дјеца, и ђаци у школи, сви су на неки начин скочили да пруже помоћ бригади како би остала на својим положајима и како би се Невесиње одбранило – рекао је Јањић.

РАМЕ УЗ РАМЕ: Командант Невесињске бригаде Новица Гушић и командант Херцеговачког корпуса генерал Радован Грубач

– Друга Митровданска битка почела је 11. новембра 1994. године, а извели су је припадници 4. муслиманског корпуса. То су углавном били диверзанти и извиђачи из свих њихових јединца корпуса. Око 1.000 непријатељских војника је ангажовано у тој операцији, а око 500 их је избачено из строја. Од тога је око 100 погинуло, а око 400 рањено. Ако узимамо те елементе у обзир, онда је то јединствена битка у Босни и Херцеговини у рату од 1992 до 1995 године – рекао је Јањић и додао да су у спомен соби у Невесињу исписана имена 476 бораца који су свој живот положили за стварање Републике Српске.

Златна повеља СХ за команданта Новицу Гушића

Оснивач портала Слободна Херцеговина Трифко Ћоровић је рекао да у Србији нема значајнијег скупа од овога у коме се “сјећамо и молимо за душе оних који су дали своје животе као залог слободе и опстанка српског народа Херцеговине.”

– Сваки борац Невесињске бригаде је као ствараоц Републике Српске заслужио њено признање. Надам се да ће свијест о томе допријети и до политичара који би као свој приоритетни задатак морали да истакну положај ветерана Војске Републике Српске. Не буде ли се сачувало достојанство бораца неће се сачувати ни држава коју су створили – поручио је Ћоровић уз обећање да ће СХ настојати да подржи сваку активност у којој ће се ширити истина о српском страдању и стварању Републике Српске.

– Док се не нађе системско рјешење свако од нас као појединац мора дати свој удио у борби да се славни датуми наше историје нађу у уџбеницима историје. Невесињци су се показали као људи који једнако добро баратају и пушком и пером. Осим извојеване слободе на бојном пољу изузетан је значај монографије о Невесињској бригади која садржи капитална свједочанства о тешким ратним данима и околностима у којима је сачувана Српска Херцеговина. Хвала Зорану Јањићу и свима осталим ауторима на труду да ово завјетно дјело угледа свјетлост дана и буде за наук генерацијама које долазе – рекао је Ћоровић који је истакао да “сплет различитих околности и Божја воља наметне неким људима велика искушења чији терет није за свакога”.

– Имамо част да је данас међу нама први ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић. Овај српски војсковођа је од првог дана свог битисања осјетио сву суровост рата. Рођен је као ратно сироче трећег дана по Малој Госпојини 1941. године у јуначком селу Братач. Отац од кога је, поред бројних врлина и генетских предиспозиција, наслиједио и име, погинуо је дан уочи Видовдана 1941. године бранећи Невесиње од непријатеља. И мајка Даринка је хтјела на борбену линију, али је Бог сачувао да обави много важнији задатак и на свијет донесе близанце Новицу и Тому. Пола вијека након рођења судбина је изазвала Новицу да слично као и његов отац са својим народом брани Невесиње од истог непријатеља. Васпитаван у духу традиције, образа, части и достојанства командант је стално истицао да једино признаје суд српског војника и свог мученичког народа – рекао је Ћоровић уз напомену да је такав дух надвладао Србима својствене подјеле.

– У данима када су многи на земљи дигли руку од Херцеговине, Бог је имао други план и захваљујући храбрости и срчаности бораца које је предводио командант Гушић одбрањено је Невесиње, што је уједно значило спас српске Херцеговине и стварање Републике Српске. Портал Слободна Херцеговина у знак благодарности за велика витешка дјела на бојном пољу у духу славних непокорних предака и изузетан допринос у одбрани слободе, части и образа Српске Херцеговине додјељује златну повељу ратном команданту Невесињске бригаде Новицу Гушићу – рекао је Ћоровић.

ГУШИЋ: Најбољу оцјену дао је народ

Командант Гушић се захвалио на урученом признању.

– Борци Невесињске бригаде са својим саставом и командом бригаде су одиграли своју историјску улогу. Оцјену тог рада дао је народ и то је најбоља оцјена. Онај ко не чује глас народа и цркве не може ни да влада ни да командује – рекао је Гушић који је присјетио времена у коме је формирана Невесињска бригада.

– Била су то најтежа могућа времена и пратили су нас сви најнеповољнији услови, било да је ријеч о временским, војно-политичким, географским. Требало је подићи морал код људи који су почели да губе вјеру. Говорио сам им да ће свакако ући у историју, а да имају избор на који ће начин то да ураде. Кукавице или побједници. Формирала се бригада која је била на линији смрти. То су хероји који су уградили живот за одбрану Невесиња, Херцеговине и стварање Републике Српске – рекао је Гушић.

Он је додао да Невесиње није могло мирно да спава док није ослобођено Подвележје.

– Борци Невесињске бригаде су одиграли кључну улогу и сви у Републици Српској и у Србији имају разлога да буду поносни на њих. Некада сам мислио да је немогуће да заживи онаj Шантићев стих Пусто ли ћеш бити Невесиње равно… Данас имам сумњу. Невесињу и Херцеговини треба да се враћамо, јер љепше земље нема…– поручио је Новица Гушић.

На помену су поред генерала и команданта херцеговачког корпуса Радована Грубача били присутни и команданти батаљона/дивизиона Невесињске бригаде Зоран Пурковић, Миленко Лаловић Заврата, Никола Гузина и Ранко Шиљеговић, бивши заточеник логора Тарчин Васо Плакаловић, представници братских завичајних херцеговачких удружења и бројни поштоваоци српских слободара.

РЕДАКЦИЈА СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ