Нови блог једног Херцеговца у Београду: Фејсбук чивилук
-
Лето полако јењава, самим тим и наша „сликовита“ Фејсбук представа полако из шесте пребацује у своју пету брзину.
Додуше нешто слабијег интензитета, али и у тој петој брзини фото рафали још увек одјекују, истовремено се и одају и прате свака координата, сваки корак „озваничених ФБ пријатеља“. Падају плавкасти селфији као шљиве пред брање. Зуби никад бељи, наспрам све ужаренијих тела.
Море никад слађе као да га нико никад ни окусио, ни солио није. Осмеси, па ни у Титово време такви бивали нису. Слике никад савршеније, као да то нисмо ми несавршени на њима. Општа Фејсбук ујдурма која тих 7 или 10 великодушних дана у години, нама, али ипак некако више другима показује и доказује да смо још живи. Да мрдамо негде из наше учмалости и колотечине. Да тих дана нисмо ко јесмо, да нисмо шта јесмо и да нисмо тамо где јесмо…
Рекло би се, срећан народ, срећна нација, а пресрећни пријатељи?!
Комплетан текст можете прочитати овде