Док се на тихој „умној ватри“ крчка једна интригантна тема о људској срећи и нашој заблуди да је готово увек тражимо тамо где она сигурно није, дајем себи мало права и слободе да опустим своје перо једним оваквим текстом…
Има дана када слова од мене беже као суманута. Ваљда ми се свете за све оне дане када ја бежим од лаптопа и чвокања по њима. Мисле она да је лако писати, а не бавити се с тиме. Мисле да су мој животни приоротет, а нису нити ће то икада бити, осим можда у пензионерским данима, ако се којим случајем „протегнем“ до њих. Мада, знајући моју опсесију према риболову, тешко им је и тада признати моју приоритетну наклоност.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
