• Постоји више ствари које могу да радују Новака Ђоковића пред кључно саслушање пред Савезним судом Аустралије, које је на програму вечерас од 23.30 часова по средњеевропском времену

  

  Instagram @djokernole

Пише: Предраг Савић, члан Правног савјета ИН4С

Шансе Новака Ђоковића да по друг добије државу Аустралију и то на „њеном терену“ пред њеним судовима рапидно су порасле. После нечувеног, острашћеног и суманитог прогона од стране Владе Аустралије, праћеног стравичном медијском хајком. О Новаковој визи одлучиваће трочлано веће (панел) Савезног суда у Камбери. Да су улози подигнути на енормно висок ниво доказује и чињеца да ће тим већем председавати врховни судија Џејмс Алсоп, правна „громада“ која је реформатор аустралијског судства и заступник теорије о слободном приступу правди и једнакости странки. Пред таквим Алсоповим већем Новакови адвокати морају да поднесу захтев за привремене мере (енг. ињунцтион) које се односе на забрану депортовања и притварања. Да би у томе успели морају да докажу „да постоји озбиљан (споран) и вредан случај за суђење. Затим морају да докажу да може наступити штета по Новака, који је више него евидентно угрожен не само у смислу професионалне спортске каријере већ и на људском, економском плану и пољу остваривања основних људских слобода и права.

Постоји више ствари које могу да радују Новака Ђоковића пред кључно саслушање пред Савезним судом Аустралије, које је на програму вечерас од 23.30 часова по средњеевропском времену.

Прва је чињеница да су адвокати српског тенисера успели да се изборе за трочлано судско веће у овом случају. Новакови заступници Пол Холденсон и Ник Вуд затражили су да одлуку у овом предмету донесе трочлано судско веће, али њихов колега са друге стране Стивен Лојд није пристао на то. Они су то захтевали како би се процес знатно убрзао. Са одлуком трочланог већа изостаје могућност жалбе која постоји у случају када одлучује судија појединац. Из праксе се зна да је панел судија с аспекта слободног, законитог тј., фер суђења много повољнији случај него када суди судија појединац. Зна се да код суђења у већу постоји мања шанса утицаја и притисака на судије. Оне су слободније и растерећеније, свесне да деле одговорност и да колективно одлучују, што сам поменуо и образложио коментаришући у студију ТВ Тањуга прелинарно рочиште пред судом у Камбери.

Друга добра ствар је, што ће суђење водити врховни судија Џејмсом Алсопом, као председавајућем. У већу ће још бити судије Ентони Бесанко и Дејвид О’Калахан.

Онога тренутка када је министар Хок одлучио да Ђоковића и по други пут депортује преузео је велики ризик, који је постао још већи кад се предмет нашао у рукама врховни судије Савезног суда Џејмса Алсопа. У српској обичној јавности Алсопово име и достигнућа ништа не значе, али према ономе што се може наћи о њему у питању је човек који је још од 1. марта 2013. године именован за главног судију Савезног суда. Његова биографија много одзвања у такозваној „стручној јавности“. Алсоп је од 1981. до 2001. радио у адвокатској комори, док је 1994 именован за вишег саветника у Новом Јужном Велсу као и Краљичиног саветника четири године касније у Западној Аустралији.

Од 2001. до 2008. је радио као судија Федералног суда преузимајући улоге првостепеног и жалбеног судије у читавом низу послова Савезног суда, те отуда и не чуди што се баш он нашао у овом трочланом већу. Био је и председник Апелационог суда Новог Јужног Велса.

И оно што је за овај случај врло битно Алсоп је 2013. године именован за официра Ордена Аустралије за изузетну службу у правосуђу и закону, као судија, кроз реформе једнакости правде и приступа суду. Ти принципи за које он бори указују на потребу да појединац када се нађе у сукобу да државом или Круном не сме бити у подређеном положају. Остаје да се надамо да ће врховни судија Алсоп остати веран својим принципима и одан правди и законитости, али и да га друга двојица судија неће непринципијелно прегласати.

Трећа ствар која охрабрује је хитност и ефикасност у поступању аустралијских судова. Да они нису схватили озбиљност случаја и да немају намеру да одлучују о могућим правним лековима Новаковог тима такозваним на енглеском ињуцтион, захтевима који могу да одложе депортацију и даље притварање Новака Ђоковића, сигурно не би заказивали рочишта и током викенда.

Овде је од значаја и чињеница да Суд може применом правног средства названог ињуцтион државном органу наредити да се уздржи од вршења штетних радњи.

Ђоковић је у хотелу ужаса и чека ново саслушање на суду које је заказано за 23:30 по средњеевропском времену, а он и његови адвокати морају да ураде само две ствари ако жели да игра на АО. Требају да докажу да постоји озбиљан случај за суђење. То је израз који у суштини значи да постоји значајан спорни случај, вредан ангажовања суда у поступку контроле законитости управних аката. Друга ствар односи се на такозвани баланс погодности. И ту је поприлично јасно да постоји опасност од даљих прогона Ђоковића који могу да начине непоправљиву штету и по каријеру и углед. То би требало да буде довољно за исходовање привремене забране депортације за наредних неколико недеља, можда и месец дана. Уз то би могла да иде и мера HABEAS CORPUS (вид забране непотребног лишавања слободе).

Четврта повољна ствар је што је министар Алекс Хок у својој одлуци признао, да је Новак Ђоковић уз валидне папире, потпуно легално ушао у Аустралији, тј да су његови папири и медицинско изузеће били валидни. Применом такозване „каучук норме“ из параграфа 133 Ц (3) Акта о имиграцији, министар је одузео визу Новаку Ђоковићу, из засада ,јавности само једног познатог разлога утицаја на антиваксерски покрет. Ту долазимо и до чињенице која може утицати и на коначну DEKLERATORY JUDGEMENT  ( коначну пресуду) која се можда може очекивати и за неколико месеци или и касније. Министар је имао поприлично недефинисан и растегљив правни основ да примени своје дискреционо право приликом одлучивања. То не значи да је могао да се код доношења одлуке користи волунтаризмом и лажним, произвољним, недоказаним чињеницама. Пошто нико још није објавио садржај целокупне одлуке министра за имиграцији, то се не може правити, никаква даља озбиљнија анализа.

Влада Скота Морисона је много ризиковала када је кренуло у „лов на Новака Ђоковића“, који је на крају попримио непредвиђене размере и донео политичке поене извршној власти пред изборе. Улога у овом судском спору је велики и сигурно ће бити разних индиректних, медијских и ко зна каквих других притисака на судско веће, што може озбиљно утицати и на фер суђење и законитост одлучивања. То донекле налаже да се буде на опрезу.

Уколико Новак и добије правну битку на тениском терену биће врашки тешко такмичити се после хотела ужаса, два озбиљна тренинга за десетак дана, психичког и физичког исцрпљивања. Али ако успе да дође до десете титуле на Аустралија опену биће то подвиг над подвизима, један од највећих спортских успеха свих времена. Да се разумемо, велика победа биће и сам излазак Новака Ђоковића на терен и освајање сваког поена, гема, сета.

С друге стране Влада Скота Морисона је у сваком случају велики губитник, само тога још нису довољно свесни. Забранити Новаку да игра од супер интересантног догађаја направили су турнир са озбиљним хендикепом. А оно што најбитније цео случај оставиће тешку мрљу у историји Аустралије, која још увек има „живе ране“ због својих колонијалних грехова према Абориџинима.

ИН4С