Наташа Глигорић у Невесињу (Фото: Приватна архива)
Имајући у виду да књижевност не обилује историјским причама које се односе на период Невесињске пушке, тј. друге половине 19. века, желела сам да читаоцима – мојим земљацима омогућим да уживају у нарацији мога деде, историчара Данила Тунгуз Перовића који је за живота био признат и популаран историјски писац. Његово казивање је живо, надахнуто, течно, стил одликује лакоћа приповедања, богатство језика, обиље топонима и историјских података до којих је дошао истражујући архиве онога времена али и идући по селима Херцеговине и вредно бележећи приче које су се очувале кроз усмено предање и певање из гусле.
Приче су део необјављене збирке Невесињски разговори, али поједначно узевши, неке од њих су штампане у историјским брошурама и књигама у периоду између два светска рата.
ЗЕМЉОМ ХЕРЦЕГОВОМ – ОЏАК (снимак екрана са Јутјуб канала Херцег телевизије)
У доба турско сви Срби сељаци у Херцеговини, као и стари хришћани, били су муслимански и турски кметови тј. чипчије. Готово ниједан сељак није имао своје сопствене земље, а ако је који имао, то је била бијела врана међу црнијема. Да Србин дође до своје земље, то је било врло тешко. Ако је муслиман или Турчин продавао непокретно имање, он га је продавао муслиманима. На тај начин, земља која је тада претстављала готово једино богатство, прелазила је из руке у руке муслимана. Ево један примјер како је православни сељак тешко долазио до власништва своје земље.
Рајетник Лука Брењо из села Будисавља у кадилуку невесињском, купио је земљу од свог аге Џафера Карапуша. Брењо је земљу добро платио, „царскоме сину“ Карапушу и кад је дошло прољеће, Брењо је земљу почео орати. Није Брењо ни пола земље са воловима узорао, кад дође наоружан до зуба на земљу бивши ага Карапуш, па подвикну Брењу: „Чисти се, Влаше, са моје бабовине, док није мртвих било“. Залуду се Брењо аги правдао, да је земљу од њега купио и поштено платио, под јачом силом морао се са земље са ралом и воловима уклонити.
Од љуте нужде и невоље, оде Брењо да се тужи против аге Карапуша моћноме Башаги. Невесињски Башага, силан је то био бег. Он је имао харем од више жена. Једне су му биле Херцеговке, а друге је купио и довео из Стамбола, Бурсе и Смирне. Са овим женама имао је више синова, који се међусобно нијесу слагали.
Башага је био страстан ловац. Држао је неколико ловачких керова. Ниједан православни ни муслимански сељак изјутра не би смио пуштити стоку из торова на испашу, док би он ловио звијерку. То је чинио да не би стока газила трагове звјерке. Највише је прихода имао од својих, бројних чипчија. Рачунало се да има сто и једно гувно. Сваки чипчија, сваке године, о Ђурђеву дану био је обавезан да свом бегу дотјера овцу с јагњетом, а о Митрову дану овна. Поред тога, имао је приходе са гувна у житу и сијену, маслу и меду. Башага није био својим поријеклом Анадолац, но потурчењак од породице Сукновића из Пиве. Поведен је у Цариград као јаничарско дијете, и тамо је видио како се бегује и живи, и тај метод беговања пренио је у свој родни крај.
ЗЕМЉОМ ХЕРЦЕГОВОМ – ОЏАК (снимак екрана са Јутјуб канала Херцег телевизије)
О каквом великом муслиманском празнику кад би Башага прекрстио по алатурка ноге на серџади, пушио на наргиле и одбијао тутун-тумбећију, испијао кафу из великог филџана, или сасипао у свој крошњасти трбух мастику из печатри флаша, тек би онда дао праву, спољашну слику о себи.
Од великог зора и силе, Башага је сваког хришћанског сељака звао рајом или ђаур-милетом, радника у касаби фукаром, муслимана сељаком балијом од балије, а муслимане варошане, аге и бегове – Турцима. Пред муслиманском масом правио се хасли муслиман, а у ствари ријетко је узимао авдес и ишао у џамију да клања, постио није никако а кријући је пио вино и јео крметину. Кад би Башага ставио за појас двије сребрне извезене златом леденице, о рамену објесио џефердар, а на леђа пригрнуо постављен куновином ћурак, свак би за њ рекао да је то залутали паша из Стамбола. Кад би погледао испод намргођена чела и накостријешених обрва, сијевала би два крвава ока и задавала страх присутнима. Ето, такав је био у своје вријеме невесињски Башага.
Као што са страхом правовјерни приступи Богу, тако је Лука Брењо пришао Башаги. Поднесе му исправне тапије о куповини земље и замоли га за праведну заштиту и пресуду.
„Знаш ли ти, Влаше“, загрмје Башага на Брења, „да рајетник не смије муслиманску земљу куповати?“
„Аман, честити пашо, ја сам аги Карапушу паре дао, а под царском јазијом тапију добио, па те преклињем одбрани ме од јарамаза“, јадикује рајетник Брењо. Пошто се ражљућени Башага стишао, Брењо извади иза колана ћесу са десет дуката и пошто је стави као мито пред Башагу, запитаће га: „Честити везире, имам код своје куће велики ћуп са медом, други ћуп са маслом и добру и младу јалову краву, па не знам, шта ћу са тим да чиним?“
„Добро, мој Влаше Брењо, такве су ми чипчије по ћуди. Све то што си набројао доћерај мојој кући и предај мојој хануми и измећару Тахаиру. Не води бригу за земљу, све ће то Башага уредити. А сад иди рахат и сербез својој кући“, заврши меким гласом Башага.
ЗЕМЉОМ ХЕРЦЕГОВОМ – ОЏАК (снимак екрана са Јутјуб канала Херцег телевизије)
Чувши ове утјешне ријечи, Брењо покри главу знојавим фесом, поклони се дубоко Башаги, па тако рећи отступи натрашке до врата, изиђе из ућумата сав задовољан и оде својој кући у Будисавље. Кроз неколико дана Брењо је извршио дато обећање и потпуно подмирио Башагу.
Башага уручи позив да дође ага Џафер Карапуш. Пошто га је саслушао по тужби Брењовој, онда је на њ’ загрмио:
„Знаш ли ти, балијо од балије, да је Лука Брењо твоју земљу купио, чистим златом пребројио, под султановом туром добио турали тапију, а ти сад ‘оћеш да му земљу купљену и плаћену силом отмеш? Чуј ме добро, Карапуше, валај га и билај и тако ми турске вјере и пејгамбера Мухамеда, ако рајетника Брења бидеш сметао да своју купљену и плаћену земљу ради, објесићу те на сред чаршије да висиш к’о заклан јарац“, заврши пресуду Башага, разјарен као тигар а разрогачених, крвавих очију. Џафер Карапуш, чувши пресуду, оде својој кући као испребијан, или врућом водом посут а Лука Брењо дође до своје купљене земље и престаде бити више муслимански чипчија.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
