НЕВЕСИЊЕ – МЈЕСТО ВИТЕШКИХ ТРАДИЦИЈА, УМНИХ И ДАРОВИТИХ ЉУДИ

  • Уважени српски научник и географ Јован Цвијић још прије једног вијека за Невесиње је рекао да је колијевка народне пјесме, мјесто витешких традиција, бунта и вјечите борбе – крај етички и национално најсвјежији у којем се испољавају „најбоље врлине динарског типа наше расе“.

Невесиње је одувијек рађало горштаке – витезове које ни турска груба сила, ни аустријска мудра политика, ни окрутна фашистичка експедиција није могла саломити и у њима убити патритски и национални дух.

Славни турски путописац Евлија Челебија још 1666. године за становнике тадашње Невесињске жупе написао је да се одликују бистрином, знањем и сналажљивошћу. Пажњу и дивљење напредне свјетске јавности Невесињци су завриједили 1875. године када су први у поробљеној Европи смогли снаге да се супроставе моћној турској царевини. Њихови јуначки мегдани по херцеговачким гудурама исписани су златним словима на странама историје, а њихова пожртвованост ушла је у народне пјесме и филмове. Слободарско опредјељење, јунаштво и племенитост Невесињци су испољили и кроз добровољачки покрет у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе и као активни учесници антифашистичке борбе у Другом свјетском рату. Коначно, у посљедњем одбрамбено – отаџбинском рату опет су устали да бране свој дом и слободарску традицију предака.

 

На невесињском кршу поникли су признати научници, инжењери, љекари, глумци и спортисти који су трагајући за бољим животом населили све свјетске меридијане. Ипак завичај и корјене никад нису заборављали, радо су причали о свом крају и интересовали се за братственике који су вриједно радили у питомом Невесињском пољу.

Након славних устаника које је предводио чувени Перо Тунгуз, крајем 19. вијека Невесиње показују да им од руке иде и наука. Први Невесињац са титулом доктора Петар Миљанић стиче европску славу и најављује плејаду угледних љекара који су поникли на херцеговачким просторима. Међу њима треба посебно издвојити браћу Милана и Риста Жерајића, љекаре српске војске у Првом свјетском рату и Владимира Гаћиновића који је скоро двије деценије сам лијечио народ у Невесињу.

 

Богдан Жерајић

Прва Херцеговка и уопште трећа Српкиња која је стекла титулу доктора наука је Невесињка Ангелина Јакшић, оснивач Националне српске лиге жена.

Током Аустро – Угарске окупације Невесиње опет потврђује да је живи вулкан народне снаге. Било са пушком или пером у руци Невесињци показују снажну националну освијешћеност и жељу да живе у слободи. Херојство Богдана Жерајића надахњивало је будуће генерације у сталној борби против освајача. С друге стране, визије праведне и уједињене Европе Димитрија Митриновића задивиле су интелектуалце тог времена. Идеје авангардног Херцеговца који је одрастао у Невесињу добиле су своје контуре тек много деценија касније, али су ипак потврда да је наш човјек дао моделе идеалног друштва.

Алекса Ковачевић

У Другом свјетском рату Невесињци су се опет први на југословенским просторима супроставили фашистичкој сили. Претрпјели су велику жртву, али су сачували слободарски дух.

У америчкој држави Колорадо једна планина добила је име по невесињском пилоту Васу Бендераћу који је као члан посаде америчког ваздухопловства показао задивљујућу храброст и умијеће у борбама против њемачке авијације. Пуковник Јован Фржовић био је најужем кругу руских официра који су руководили првим совјетским тестирањима атомске бомбе током Хладног рата.

 

Михајло Лабало

Милош Лазаревић је од Министарства културе Француске добио највеће признање које се у тој земљи додјељује у области архитектуре, новинар Борис Спремо је ушао у Канадску кућу славних, а научни резултати др Радослава Радовановића уграђени су у прописе Међународне агенције за атомску енергију и Свјетске здравствене организације.

Борис Спремо

 

Рођени Невесињци су и дугогодишњи рекордер Југославије у бацању кугле Алекса Ковачевић, учесник три зимске олимпијаде Борислав Вујадиновић, легендарни фудбалер и тренер Драгомир Окука, поета свјетског гласа Перо Зубац, најпознатији српски лингвиста Милорад Телебак, хуманиста Михајло Лабало.

Завичајну везу са Невесињем имају и кошаркаши Ђорђе Андријашевић, Ратко Радовановић, Дејан Бодирога и Зоран Савић, глумци Бред Декстер и Небојша Глоговац, новинар Мирослав Радојчић, филозоф Мирко Зуровац…

Ратко Радовановић

 

Тражећи бољи живот и мекшу кору хљеба Невесињци су стизали у све крајеве свијета и готово по правилу су били успјешни и цијењени. Илија Ковачевић се познавао са Николом Теслом, Владимир Гаћиновић је друговао са Сигмундом Фројдом, пријатељство Алексе Ковачевића и прве звијезде Олимпијаде у Берлину Џесија Овенса излазило је из спортских оквира, а глумац Бред Декстер, односно Вељко Шошо, освојио је срце Мерилин Монро.

Списак Невесињаца који су оставили траг на разним дијеловима земаљске кугле је много дужи и право је чудо да је једно мало Невесиње свијету дало толики број умних и даровитих људи.

Драгомир Граховац / РАДИО НЕВЕСИЊЕ

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар