• У организацији Савеза Срба из региона и Завичајног удружења „Сава Мркаљ” у, до посљедњег мјеста пуном, новосадском Српском народном позоришту одржан је Трећи фестивал фолклора Срба из Крајине, Републике Српске и Федерације БиХ.

Изасланик предсједника Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је одржавање овог фестивала, као и сличних манифестација које чувају и баштине српско нематеријално наслеђе, преко потребно.

СЕЛАКОВИЋ: КРАЈИШНИЦИ СУ ВИЈЕКОВИМА БРАНИЛИ ЕВРОПСКУ КУЛТУРУ И ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

Он је додао да је нужно очувати памћење и сјећање на тешке дане који свједоче о крвавим страницама историје нашег народа, али и на часне, честите и поштене људе који су бранили своје кућне прагове и читаву цивилизацију.
– Сљедеће године овјековјечићемо прву стогодишњицу уједињења, можемо рећи убједљиве већине Срба, у једну државу, а за ове овдје крајеве Барање, Бачке, Баната и Срема са Краљевином Србијом. То је за нас можда највећи датум наше новије историје. У том тренутку у ту државу ушли су и други крајеви насељени нашим сународницима западно од Дрине и Дунава. Велики Иво Андрић, вјерујући да је то држава за сва времена и за будућност, рекао је: „Тиме се окончало дуго кретања нашега народа између клања и орања“ – рекао је Селаковић констатујући да су Срби Крајишници вијековима били у стању да западно од Дрине и Дунава бране европску културу и цивилизацију.

– Наше нематеријално културно наслеђе, а то су игра, пјесма и народни обичаји, јесу оно што је душа народа, оно што је невидљиво, али се чује. Оно што је традиција предака и што је срж српског националног идентитета треба да се показује, заједно са језиком, писмом, религијом, управо кроз такво нематеријално наслеђе, кроз народну радиност и културу, нарочито једне категорије која одавно више не постоји, а то су људи који су вијековима чували границу хришћанске Европе и који су на том свом тешком крвавом послу изградили своју културу и дио српске културе у пограничним просторима– закључио је Селаковић.

БОГДАНИЋ: ВАЖАН ДОГАЂАЈ ЗА СРБЕ СА ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске и изасланик предсједника Републике Српске Драган Богданић оцијенио је да је овај догађај подједнако важан за Србе са обје стране Дрине и Дунава.

– Ми смо загледани у Србију са којом стварамо везе које морају у будућности да буду нераскидиве и пружамо пуну подршку предсједника Српске Милорада Додика и институција Републике Српске оваквим и сличним манифестацијама – казао је Богданић.

Он је напоменуо да је најбитније очувати традицију и обичаје и да се слични фестивали морају одржавати и у Српској како би се ојачала веза између Срба.

РОЖИЋ: УВИЈЕК ЋЕМО ПОДРЖАВАТИ НАСЉЕЂЕ НОВОСАЂАНА

Говорећи о важности одржавања Фестивала фолклора Срба, члан Градског вијећа за културу Града Новог Сада, Далибор Рожић, казао је да је он јединствен по свом карактеру и да на специфичан начин промовише традиционалне вриједности.
– Културно-умјетничка друштва ће афирмисати српско културно насљеђе, а пошто је то уједно и насљеђе великог броја Новосађана, Градска управа за културу и Град Нови Сад подржавају тај програм и тако ће бити и у будућности – казао је Рожић.

ЛИНТА: ПОНОСНИ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Како је нагласио један од домаћина овог скупа, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, порука овог скупа је важност очувања културе и традиције Срба који су вијековима живјели и живе западно од Дрине и Дунава.

– Наш је народ у ХХ вијеку доживио огромна страдања. Брутални геноцид у злогласној НДХ у Другом свјетском рату, етничка чишћења деведесетих година. Пола милиона Срба је протјерано са подручја данашње Хрватске, пола милиона са подручја данашње БиХ, ипак у том злу десило се и нешто дoбро, а то је чињеница да имамо нашу Републику Српску која чува и пази преко милион Срба који живи у њој. Свједоци смо да ових 27 година како из држава које су настале на подручју бивше Југославије долазе лажне приче да је Србија агресор, да је српски народ у данашњој Хрватској и БиХ био агресор, а да су они били само невине жртве које су водиле ослободилачке ратове. Ми ту теорију никад нећемо прихватити и добро знамо да су главни кривци за рат биле политике и у Загребу и у Сарајеву и то ће за нас увијек остати тако – рекао је Линта.

Он је истакао да фестивал показује богатство српског народа у цјелини, поручивши да је важно да се очува разноликост српске културе и да се она приказује у институцијама као што је Српско народно позориште.

ВЛАЈИНИЋ: 2018. ГОДИНА ПОСВЕЋЕНА САВУ МРКАЉУ

У име Завичајног удружења „Сава Мркаљ” обратила се Зорица Влајинић која је подсјетила на лик и дјело неправедно запостављеног Србина са Кордуна.

 – Да би се дошло до писма које је данас у употреби требало је много времена, а и много покушаја. Рјешење је прије више од два вијека пронашао Сава Мркаљ поријеклом са Кордуна, тадашње Војне Крајине. Са правом се сматра да је био један од најумнијих Срба са почетка 19. вијека и први реформатор српског писма, што потврђује и дјело „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ које је 1810. године објавио у Будиму, дјело у којем се залаже за начело један глас – један знак, по слогану „Пиши као што говориш“ – рекла је Влајинићева која је најавила да ће наредна година бити посвећена Сави Мркаљу јер се у њој обиљежава 235. година од рођења и 185. година од његове смрти.

– У његовом родном мјесту Сјеничаку биће постављена спомен-плочу, у плану је и округли сто о Сави Мркаљу као и друге активности, изложбе, трибине и предавања. Искрено се надамо да ће нека од школа или установа културе понијети име по Сави Мркаљу – поручила је Зорица Влајинић.

Публици се представило скоро 300 учесника програма.

Наступили су: СКУД “Семберија” Бијељина, КУД “Крајина” Београд, КУД “Ћирило и Методије” Бусије, КУД “Благоје Паровић” Гајдобра, СКЦ “Вук Стефановић Караџић, Бачка Топола, “Велико коло” Ветерник, КИЦ “Младост” Футог, КУД “Слобода” Руменка и фолклорна секција Завичајног удружења “Сава Мркаљ” Нови Сад.
.

Посебан тон овом фестивалу, као и претходних година, дао је водитељ вечери Миливоје Бештић

Организатори су напоменули да ће се трудити у будућности да омасове фестивал фолклора који је у Новом Саду постао препознатљив као традиционално окупљање Срба из региона.

Т. Ћоровић / Српско коло

Више слика можете видјети овдје