Историчар Немања Девић објавио књигу „Смедеревски крај у Другом светском рату“. Резултат истраживања је и попис 4.100 жртава и непознати детаљи о кључним догађајима
Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству
СТОТИНЕ пређених километара, мноштво саговорника, фотографија, испричаних животних прича и страдања стало је на странице књиге „Смедеревски крај у Другом светском рату“ младог историчара Немање Девића, која ће у уторак бити представљена у Задужбини Илије М. Коларца. Девић је истраживање започео још као средњошколац, обилазећи села у Шумадији и Поморављу и истражујући страдања 1941-1945.
Тада је објавио књигу „Истина под кључем“. „Новости“ су тада прве писале о младом историчару, гимназијалцу. Године истраживања истој теми донеле су више слојева, нове закључке и сазнања.
Како тада, тако и сада, истраживао је сам, без помоћи државе, откривајући многе непознате чињенице, расветљујући историју свог родног краја. Ниједан део Србије нема овако детаљно пописане жртве и догађаје у Другом светском рату и непосредно након њега. Обишао је 52 села у три општине – родној Смедеревској Паланци, Смедереву и Великој Плани. Да би дошао до приватне документације политичке емиграције путовао је у Велику Британију, Америку и Канаду. Истраживао је, између осталих, и архиву Гестапоа и донедавно затворену документацију БИА.
ПОПИС ЖРТАВА
ДЕВИЋ најављује да ће до краја године изаћи и други део овог истраживања, са детаљним пописом свих жртава. Први део, са поднасловом „Људи и догађаји“, објављен је у издању Института за савремену историју.
– Резултат истраживања је и попис 4.100 жртава, са свим пратећим подацима – прича Немања Девић, који је сада докторанд историје Филозофског факултета у Београду. – Ту су чињенице које бацају ново светло на смедеревску експлозију 1941. године, на деловање Димитрија Љотића, на четнички злочин у селу Друговац, револуционарни терор ослободилаца 1944… Подаци показују да је много више људи страдало у злочинима и одмаздама грађанског рата, него у сукобима са окупатором.
У поглавља књиге уткана су многа породична сећања која су шест деценија била забрањена. Отваране су породичне шкриње, чуване у подрумима.
– Књига се бави прецима, али намењена је потомцима, јер они најчешће и не знају на којој страни су се њихови дедови борили за идеале. Прошлост јесте затамњена, али док њу не истражимо и расветлимо, док се не суочимо са истином, не можемо ни да одредимо правац којим ћемо ићи у будућности – поручује Девић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
