• Институт за генетичке ресурсе (ИГР) Универзитета у Бањој Луци кроз пројекат генотипизације гатачког говеда ради на заштити и спасавању ове расе од изумирања.

,,Континуираном инвентаризацијом терена и радом у лабораторији на генотипизацији добили смо одређен број јединки које су потенцијално чисто гатачко говедо, те јединке ће се држати под посебним надзором, посебно када је у питању даље размножавањеˮ, навела је то доц. др Јелена Никитовић, научни сарадник на Институту за генетичке ресурсе и одговорно лице у овом пројекту.

Она каже да се рад на заштити гатачког говеда и спасавање од изумирања реализује у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Општином Гацко.

Кроз овај пројекат спојена је пракса и наука, те су укључени и сарадници из других институција, а све у циљу заштите гатачког говеда које је, заједно са другим аутохтоним расама, богатство Републике Српске и као такво заслужује да му се посвети посебна пажња у погледу очувања.

,,Аутохтоне расе, сорте и локалне популације су насљеђе чија је вриједност видљива на економском, социјалном, природном и културолошком нивоу, то су живи споменици којима треба да се посвети посебна пажња како у погледу њиховог очувања тако и у виду промоције и одрживог коришћења. Све ово је циљ и мисија Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци који реализује пројекат генотипизације гатачког говедаˮ, наводи доц. др Јелена Никитовић.

Када је ријеч о гатачком говеду, потребно је нагласити да његов настанак почиње још у доба Аустроугарске. У том периоду долази до укрштања домаће краве буше са аустријским расама говеда и створено је гатачко говедо које је све до данас опстало у овим крајевима. Поред Гацка, говедо се може наћи и у Билећи, Невесињу, Љубињу, те у једном дијелу Калиновика. Ријеч је издржљивој раси, карактеристичне сиве боје, а чији је животни вијек у просјеку између 15 и 17 година. Једно гатачко говедо у просјеку годишње даје од 3.600 до 4.500 литара млијека по грлу.

www.unibl.org