• Прво дружење Мостараца у Београду одржано је 5.октобра на Земунском кеју на сплаву „Беолидо“ у организацији обновљеног Удружења Мостараца.

После отаџбинског рата Удружење је престало са радом, када је имало искључиво хуманитарни карактер, а сада је идеја окупљања, како је речено на почетку програма, „да се продуже успомене и сјећања на све мимосвијетне Мостарце и Мостарке, догађаје и дешавања која су им красила живот у младости, те да дио културолошко- језичке и говорне аутентичности пренесу на младе који Мостарлук живе само кроз приче старијих“.

ГРАД ЉУДИ

На почетку око 200 окупљених Мостараца поздравио је домаћин, предсједник Удружења Благоје Ребић, а међу њима посебно оне који су, како је рекао, приче о Мостару и његовим житељима у својим коферима пронјели широм планете,попут легенде фудбала Ивана Ћурковића и оправдано одсутног Душка Бајевића.

-И како су они даривани даром да ријечима сликају, опјевали и обојили Мостар као град окупан Сунцем, којег на крају континента и на вратима Јадрана необуздана, а бескрајно лијепа Неретва и раздваја и спаја, ја ћу о Мостару рећи да је то био град људи, како град великог Алексе Шантића, прослављених спортиста, признатих умјетника и привредника, тако и град Ћафета, Грете, Стампија, Ице Вољевице и Васе Кисе, град у коме су медитерански шарм, херцеговачки крш и љепота ријеке Неретве стварали непоновљиве карактере и ликове – надахнуто је рекао предсједник Ребић пожеливши Мостарцима „да им све лијепе успомене и сјећања никада нико не покида.“

– Да сви мостови које сазидасмо у једнако лијепом и топлом Београду нико не чини упитним, да сви мостови према вама драги наши пријатељи, стамено стоје и зраче љепотом Неретве, да трагови мостарске душе никад не пресуше –поручио је Ребић.

ОБНОВА САБОРНЕ ЦРКВЕ КАО ЗАВЈЕТ

Говорећи за „Српско коло“ Ребић је објаснио да је Удружење обновило свој рад у априлу ове године,а да је прва форма Удружења, с обзиром на првенствени хуманитарни карактер, престала да постоји завршетком ратних деведесетих година.

– Љубав многих, те осјећај припадности једног дијела бића граду у којем стасамо поново нас је окупила са жељом да ту добру енергију генеришемо кроз Удружење и када треба запјевати и важније када треба помоћи, а нама је један од главних циљева да једни другима помажемо. Удружење се финансира искључиво из добротворних прилога и донација,а а тако желим да похвалим све наше Мостарце који помажу обнову једног од најстаријих православних храмова у овом дијелу свијета, Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, која је била до темеља срушена у рату. Ми ћемо се и као Удружење укључити да што више наших људи анимирамо да се та обнова заврши – истакао је Ребић на крају разговора.

ПОКЛОН ЗА ИВАНА ЋУРКОВИЋА – ЛЕГЕНДУ МОСТАРА И ПАРТИЗАНА

Ове године обиљежава се и 150 година од рођења велико пјесника који представља симбол Мостара, Алексе Шантића, а у оквиру свечаног програма вечери члан Управног одбора Удружења Томо Бајевић уручио је монографије  о Алекси Шантићу истакнутим Мостарцима у знак захвалности за допринос Удружењу, и то прослављеном фудбалеру Ивану Ћурковићу, привреднику и хуманисти Ристу Чалији, и знаменитим Мостаркама Зори Шишић и Земири Дамјановић.

Вече није могло проћи без неколико Шантићевих стихова које је рецитовао певач Рале, а онда је носталгично дружење настављено уз севдалинке карактеристичне за Мостарски крај, а у којима су опјевани Стари мост, Неретва и мостарски сокаци.

Легенда југословенског фудбала, прослављени Иван Ћурковић, рођени је Мостарац, гдје је живио до своје двадесете године и направио прве фудбалске кораке. За „Српско коло“ рекао је да је оваква иницијатива оснивања Удружења, дружења и окупљања велики и лијеп потез.

– 1964.године дошао сам у Београд, али Мостар је за мене остао темељ којИ не могу заборавити. Био је мој. Често одлазим у Мостар, тамо имам дио фамилије, и сваки пут кад одлазим изнова се радујем. Сјећам се почетака у „Вележу“. Ту су настали моји први спортски кораци, ту се родила љубав за спортом уопште. Прво сам тренирао пливање, а од 14- те године дошао је фудбал. Први професионални уговор потписао сам у „Вележу“ са 17 година и тада отворио врата једне шире приче о мојој каријери – испричао је Ћурковић чији је ток даље каријере свима познат.

КУНИЋЕВА „ГУВНА“ НА ПЛАТНУ

Мостар живи и кроз слике Мостарца Кунић Драгана, сликара који, иако је 1992.године избјегао из родног града, мотиве Херцеговине, камена, брда и неба не заборавља.

– Херцеговина је земља довољно богата и разнолика да ме увјек изнова и снажно мотивише. Ти мостарски лукови мостова, улице, сокаци, бехари, мостарске баште… оставили су ми траг у сјећању. Често сликам и тзв. „гувна“, то су мјеста гдје се сијала пшеница и жито. То је култно мјесто било јер оно што ту створиш, што жетвом добијеш, од тога ћеш живјети цијеле године. Тога пуно има у Попову пољу, одакле су моји, међутим данас су та гувна нажалост углавном напуштена- објаснио је Кунић, који је правник по струци, али од 1989. слика.

Члан је Удружења примјењених умјетника Србије и иза себе има доста изложби у значајним државним галеријама, а од предратног времена није направио изложбу у Мостару, па је то идеја и жеља коју се труди да и оствари ускоро.

ХУМАНИТАРНИ РАД ТОКОМ РАТА

Кунићеву слику погледа на „Вележ“ са источне стране моста Удружење је поклонило истакнутом хуманисти, добротвору и привреднику Ристу Чалији који је многе Мостарце у ратним годинама хранио и облачио.

-Априла 1992. године, ми Мостарци, смо се ангажовали и ујединили да помогнемо нашем народу. Имао сам фирму и иностранству и финансијски сам добро стајао. Нашао сам простор у ком смо се у Београду окупљали, а затим и регистровали Удружење, тада под именом Удружење Мостараца и пријатеља Мостара Алекса Шантић – сјећао се Чалија и да је недељно три шлепера хране и одјеће слато за источну Херцеговину.

-Добили смо огромне количине хране и слали народу. Удружењу су се прикључили многа имена, попут глумца Гојка Шантића који је у Југословенском драмском позоришту правио молебан за Мостар. Пуно спортиста нам се прикључило и давало помоћ. Шаљиво су нас звали „Влада у егзилу“, али битно је да су Мостарци тих тешких година били изузетно збринути и да нико није био гладан – закључио је Чалија додајући да је и после Дејтона народу тешко, а да су Срби тамо и данас у тешком положају.

Али као што је велики патриота и најпознатији Мостарац Алекса Шантић написао у својој пјесми „Остајте овјде“: „Овдје вам свако братски руку стеже — У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света. Остајте овдје! Сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије, —Гoрки су тамо залогаји хљеба гдје свога нема и гдје брата није…“

Догађају су присуствовали и предсједници братских херцеговачких Удружења, Гачана, Требињаца, Билећана и Невесињаца.

Весна Вуковић