• У емисији „Србија на вези“, коју уређују Мирослав Карлица и Нада Вукелић,  емитованој 19. маја 2025. године на каналу РТС СВЕТ, у студију су гости били Трифко Ћоровић, члан Управног одбора Удружења „Ново огњиште“, протојереј-ставрофор Видо Милић, архијерејски намјесник бељанички са сједиштем у Барајеву, и Павле Илић, представник Музичке школе „Даворин Јенко“.

Јована Васић, свештеник Видо Милић, Ивона Ратковић, Трифко Ћоровић, Софија Плуимерс, Дијана Милкић и Павле Илић (фото: Дејана Ратковић)

У фокусу разговора било је Удружење „Ново огњиште“, симбол сабраности, истрајности и културног памћења прогоњених Срба. Трифко Ћоровић, новинар и уредник листа „Српско коло“, те оснивач портала „Слободна Херцеговина“, подсјетио је да је након ратова деведесетих, општина Барајево примила више од 9.000 избјеглих и прогнаних лица, а након погрома 1999. године, још 3.000 интерно расељених са Косова и Метохије.

– Требало је доста времена да се, у новој средини и новим животним околностима, ти људи удруже и 2008. године оснују Удружење „Ново огњиште“ као духовно уточиште и ослонац – нагласио је Ћоровић.

Он је појаснио да је развој Удружења протекао у три фазе.

Прва је била у знаку Радомира Лале Драче, иницијатора и оснивача, који је окупио људе са циљем боље информисаности и заштите грађанских, имовинских и радних права. У другој фази, коју је предводила Маријана Борковић, акценат је стављен на очување завичајне културе и обичаја. Ћоровић је са поштовањем и тугом истакао да они више нису међу нама, али да нас сјећање на њихову пожртвованост обавезује на наставак њиховог дјела.

Трећа и актуелна фаза повезана је са мандатом до прошле године предсједника, данас активног члана, Јова Добријевића, који је нагласак ставио на културу сјећања и афирмацију основних људских вриједности. У том духу установљена је Повеља „Милисав Чамџија“, која, како истиче Ћоровић, симболички повезује прошлост и садашњост.

– Са публицистом Драгославом Учом Јовичићем, сваке године палимо свијећу на гробу Милисава Чамџије. То није само знак захвалности, већ чин наставка живота – нашег и његовог – истакао је Ћоровић, који је додао да вриједност неког признања чине њени лауреати.

Лауреати Повеље „Милисав Чамџија“

Први добитник Повеље био је протојереј Видо Милић, који је оставио дубок траг изградњом и обновом цркава и Мисионарског дома, у којем данас дјелује вртић „Полетарац“ и истурено одјељење Музичке школе „Даворин Јенко“. Други лауреат био је Драгослав Уча Јовичић, описан као „посљедњи борчански кнез“, заслужан за очување сјећања на Милисава Чамџију и његову улогу у очувању значаја „колијевке савремене српске државе“.

Недавно је велики публицитет добила вијест да је овогодишњи добитник Повеље др Селмедин Фетахи, специјалиста физикалне медицине из ДЗ Барајевп.
— Избор др Фетахија, дубоко интегрисаног у живот Барајева, за лауреата, имао је снажан одјек у јавности. Вијест о томе објавили су и највећи медији у овој земљи и реакције су биле запањујуће – масовне и позитивне. Тај чин свједочи о зрелости заједнице и снази међусобног уважавања. Док год има људи као што је др Фетахи, који својом стручношћу, честитошћу и људском топлином доприносе заједници, наша нада у будућност неће угаснути – поручио је Ћоровић.

СРБИЈА НА ВЕЗИ: Уредница емисије Нада Вукелић у разговору са гостима

Вјечити неимар: Свједочанство оца Вида

Протојереј-ставрофор Видо Милић говорио је о томе како су изгледале деведесете године у Барајеву.

– Долазили су људи из Крајине и Босне, смјештани у центре као што је био напуштени „сиви дом“. Временом су почели градити своје куће, а данас су многи од њих успјешни привредници и угледни чланови друштва – присјећа се отац Видо.

Црква је, према његовим ријечима, од почетка била стожер заједнице. Удружење „Ново огњиште“ и Црква дијеле исту базу људи и активности. Велики значај имају завичајне вечери, али и изградња храма Светог Саве (2006) и Мисионарског центра (2011), под благословом епископа шумадијског Јована.

Отац Видо је указао и на позитивне демографске промјене у Барајеву.

– Послије пандемије, Барајево је постало пожељно мјесто за живот. Са добром саобраћајном повезаношћу и без индустријског загађења, све је више младих породица у нашим храмовима. Велики број причесника током Васкршњег поста говори о великој духовној обнови нашег народа.

Образовање у ритму срца: Школа „Даворин Јенко“ у служби културе

Професор клавира Павле Илић, представник Музичке школе „Даворин Јенко“, нагласио је да је ова школа једна од највећих у Србији, са више од 900 ученика. У Барајеву функционише основна музичка школа, у оквиру Мисионарског дома.

– Ученици имају избор међу четири инструмента: клавир, виолина, хармоника и гитара. Интересовање за клавир је највеће, али и гитара има своје периоде популарности – објашњава Илић.

Настава је индивидуална, што омогућава квалитетан педагошки приступ, а употпуњена је групним предметима попут солфеђа, хора и теорије музике.

Дијана Милкић, професорка МШ „Даворин Јенко“

Музичка школа „Даворин Јенко“ редовно учествује у хуманитарним и културним манифестацијама. Недавно су одржали концерт у Центру за младе са сметњама у развоју.

– То је била велика част и прилика за ученике да науче лекцију о солидарности и људскости – истакао је Илић.

Дијана Милкић за клавиром и ученице Јована Васић, Ивона Ратковић и Софија Плуимерс

На крају емисије, публика је уживала у музичком програму у којем су наступили млади полазници школе, показујући да између музике, хуманости и идентитета нема граница.

Ова емисија није била само телевизијски програм – била је то својеврсна литургија заједништва, сјећања и наде.

Комплетну емисију можете видјети овдје