• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Супериор Дружбе Исусове у Београду патер Маријан Штајнер је истакао да је Исусовачки језуитски ред у католичкој цркви који је основао Игнације Лојолски 1540. године имао значајан утицај у јужнославенским крајевима. Тако је Никола Бобадиља, ученик и пријатељ Игњација Лојолског, био први исусовац који је стигао у Дубровник већ 1559. године. Од 1604. до 1612. године у Дубровнику дјелује мисија, а од 1619–1639. резиденција, да би се 1658. године основао Jезуитски универзитет (Collegium Ragusinum).

Из њега су се изњедрили знаменити граматичари, лексикографи, књижевници на латинском и словинском језику, филозофи, истраживачи природних наука попут Руђера Бошковића, Стјепана Градића, Бернардa Замања…

– Највећи допринос развоју католичког просвјетитељства у Србији имао је језикословац Бартол Кашић који је из Дубровника упућен у Београд. Долазак Исусоваца у Београд поклопио се са потребама дубровачких трговаца чија колонија нараста толико да подучавање по кућама није више могло задовољити потребе за описмењавањем омладине.

Захваљујући помоћи дубровачких трговаца Исусовци су одмах по доласку у Београд успоставили резиденцију и прву школу. Настава се одржавала у једној католичкој капели коју су Исусовци дијелили са босанским Фрањевцима. Прве године школу похађају 32 ученика. Међутим, те исте 1613. године Кашић је морао да се врати у Дубровник, а свештеник Иштван Сини има проблема са одржавањем школе. Због све већег броја ученика папин изасланик Гаспар Грaцијани је испословао 1615. године султаново одобрење и за потребе школе купљена је пространа кућа у дубровачкој трговачкој четврти.

Како је Штајнер појавио се отпор из разлога што су ученици становали у резиденцији заједно са исусовцима који су стекли велику популарност међу католичким вјерницима, а што су примијетили и до тада по ауторитету неупитни фрањевци због чега долази до сукоба између њих. Као епилог међусобне борбе католичких вјерника београдске власти су 1632. године протјерале исусовце који тада прелазе у Темишвар.

Према Штајнеровим тврдњама био је то сукоб између дубровачких трговаца који су подржавали исусовце и босанских који су подражавали фрањевце, а на глобалном плану тицао се односа Венеције и Турске.

Сукоб се смирио 1643. године, али до тада су исусовци продали своја имања и на дуже вријеме су напустили Београд, коме су се касније у више наврата враћали.

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.