• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ДРУШТВО ЈАДРАНСКА СТРАЖА У ДУБРОВНИКУ
СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ – Највећи херцеговачки идеалиста
Kако је Невесињска пушка обиљежавана у Краљевини Југославији?
СОКОЛИ  И  ЈОВАН ДУЧИЋ 
24. ВЕЧЕРЊАКОВ ПЕЧАТ: Историчар др Данило Ковач – лице године у категорији Подухват
ХАРАМБАША ПЕРО ТУНГУЗ – СИМБОЛ СЛОБОДЕ: У Београду отворена изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“
У Београду представљена књига „Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима“
Није Шантић него Антић
„Невесињска пушка“ у Матици српској: Пуцањ слободе који одјекује вијековима
„ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“ – Изложба о животном путу харамбаше Пера Тунгуза

МАЈОР УДБЕ О ПОСЉЕДЊИМ ДАНИМА МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА: Капетане, знам да више нећу видјети слободу и Српску Спарту…

Posted On 16. 06. 2021.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 1
  • Радојица-Рака Ивановић, пензионисани мајор УДБЕ, носилац више ратних и мирнодопских одликовања, посведочио је, маја 1985. године у канцеларији секретара Месне заједнице „Аеродром“ (Крагујевац) о страдању и убиству митрополита Јоаникија Липовца.

– Једног дана сам добио наређење да одем у Аранђеловац и јавим се другу Зечевићу који за мене има специјалан задатак. Када сам стигао, рекао ми је: „Слушај друже Рако, ти си наш поверљив човек, искусан и мораћеш да се позабавиш са једним затвореником који се налази овде у Аранђеловцу у вили Малер. То је издајнички свештеник из Црне Горе, зове се Јоаникије Липовац, митрополит је. Наши су га ухватили у Словенији и по налогу друга Ђиласа доведен је овде. Ти ћеш га саслушавати и покушај да од њега много тога извучеш јер он све зна. Посебно обрати пажњу шта зна о Дражи, о Црногорском националном комитету, колико је водећих четничких главешина успело да емигрира и где се крију јер би смо их тако могли открити и ако их не можемо извести пред наредни суд бар онда да их ликвидирамо. Чини ми се да је тврд али ће га батине омекшати“.

Када је друг Зечевић отишао ја сам наредио да ми доведу господина Јоаникија. Пред мене су довели измученог човека, лице поднадуло од батина, на бради усирена крв. Једва је стајао. Наредио сам да донесу столицу, да седне и запитао га да ли му шта треба. Тихим гласом је рекао: „Ако може, бар мало воде“. Наредио сам да донесу бокал и чашу и он је то попио наискап. Погледао ме је измученим погледом и тихо рекао: „Хвала господине, Бог ће ти вратити“. Затражио сам његов предмет и видео у истом написано руком друга Ђиласа следеће: „Ради се о једном од највећих и најокорелијих непријатеља комунизма, сараднику талијанских окупатора и најближем сараднику зликоваца Ђуришића, Станишића и Ђукановића. Организовао је народ Црне Горе да се повлачи у иностранству. Треба му судити народни суд а ако буде требало и по кратком поступку. Он може да узбурка јавност и иностранство. Обазриво са њим“.

Када сам то прочитао запитао сам га: „Да ли сте Ви свештениче баш ово како овде пише? Јесте ли бунили народ против комунизма, позивали на борбу против партизана, на братоубилачку борбу?

Погледао ме је и тихо ми рекао: „Како ја то све чинио велики Бог ми судио“.

Наредио сам да му донесу да једе и да се одмори, да га нико не сме тући и малтретирати док ја са њим радим. Незадуго послие тога упао је у канцеларију код мене један човек и рекао ми: „Што ти не устајеш да ме поздравиш, ја сам један од челних људи ОЗНЕ за Србију, Василије-Чиле Ковачевић. Тако се ја не дочекујем“, приповеда Ивановић.

– Одговорио сам му да му нигде не пише ко је, да носи кожни мантил и да му чинове не видим и да на челу не пише ко је ко, као и да се није најавио, наставља Ивановић.

Оштро ме је погледао, дограбио телефон и позвао Крцуна.

Нешто му је Крцун рекао нашта се он смирио и рекао: „Па добро, нека ти буде тако, ја сам мало био преоштар“. Запитао ме је шта је са издајничким попом Јоаникијем нашта сам му ја одговорио да сам тај случај добио тек јуче и да га проучавам још. Он ми је одговорио: „Слушај ти Шумадинац, сад ћеш да видиш како се то ради“. Када су довели мученог владику, овај Чиле се устремио на њега, почео да га шутира, песничи, бацио га је на под и отпочео да га гази. Владика није јаука пустио већ је само говорио: „Боже велики, дај ми снаге да све ово издржим и приђем твом царству без греха!“

Како се владика онесвестио, ја сам рекао Ковачевићу да нема сврхе да га више туче. Ушао је Јеша (један од чувара) и још један од њих, ухватили су владику за руке и ноге и однели га у ћелију. Ковачевић је попио ракију и рекао: „Ово је само почетак шта га чека и упамтиће се како ми Црногорци кажњавамо издајнике. Неће се он наносити главе“. И отишао је.

У међувремену онај мој чувар Јеша је наставио да туче и малтретира и даље владику Јоаникија па сам га ја послао у премештај у Крагујевац не знајући да ћу се поново и тамо срести са њим. Гледао сам колико сам могао да заштитим Јоаникија од мучења, али ми није то увек полазило за руком. Једном је дошла и другарица Спасенија-Цана Бабовић да обиђе тог издајничког попа и почела да га вуче за косу и браду у чему сам је ја прекинуо и рекао да је то што ради срамота. Она ме је само погледала и отишла без поздрава.

Мислим да је то било 10. или 11. јуна. Стигао је поново Ковачевић и друг Ђилас. Затражили су да им доведем Јоаникија и у разговору са њим су остали око два сата. Ја сам био у другој канцеларији. Тукли су га, псовали Бога, мајку и ко зна још шта све. Када су изашли из канцеларије, Јоаникије је лежао на поду, лицем окренут надоле. Подигао сам га, позвао чуваре и попрскао га водом. Када је дошао себи, умио се и ја сам наредио да га одведу да легне и да га нико не дира. Два наредна дана нико га није дирао.

13. јуна 1945. године стигао је друг Ћећа са другом Крцуном. Дочекао сам их и испричао им све шта се дешавало са владиком.

Крцун ми је рекао: „Ма знаш Рако, онај Чиле је свиреп, он је како се прича и оца убио а како да не ради овако са свештеником. Чувај га се јер је незгодан. Већ се на тебе жалио како штитиш издајнике, али то му није код мене прошло. Буди обазрив и немој му се налазити на путу“.

15. јуна, пошто се мало опоравио Јоаникије Липовац ми је рекао да је био бранилац српског народа, да је штитио људе од зла и да су за њега божје заповести закон. Још ми је рекао: „Знам ја, мој капетане, да жив одавде нећу изаћи и видети моје најближе и Црну Гору, Српску Спарту, зрно слободе. Тако је ваљда записано и тако Бог захтева“.

18. јуна ујутру, мислим да је било око 9 сати, позвао ме је стражар и рекао: “Друже капетане, тражи Вас онај свештеник.

Пре тога из Београда су стигли Ковачевић Василије и Павле Баљевић. Нису ми се јавили већ су отишли до кафане. О њиховом доласку су ме обавестили моји људи. Када је Владика Јоаникије доведен код мене обратио ми се следећим речима: „Видим да је дошао онај Ковачевић из Београда, мислим да знам да ме чека смрт па хоћу нешто да те замолим. Видим да си добар човек, иако си комуниста, па хоћу нешто да те замолим. Молим те да овај мали завежљај када будеш могао пошаљеш мојима у Црну Гору јер ће мене данас убити. Знај да мирно предајем своју душу у руке Богу и сину божјем Исусу Христу. Никога нисам издао, руке окаљао а Бог ми је сведок колико сам људи спасио…“

И предаде ми комадић крпице у којој је замотан један прстен са три камичка која су највјероватније испала приликом мучења владике. Незадуго после тога стигао је Ковачевић и рекао ми: „Сад ћеш, начелниче, да ме поведеш мало по околини и до твог Опленца па да касније завршим оно што сам дошао да урадим“. Сели смо у џип ја, он и још три његова човека и обишли Опленац. Све га је интересовало а посебно где је то Карађорђево оружје и какав је јунак био. Предвече смо се вратили у Аранђеловац. Његови пратиоци су ушли и извели Владику Јоаникија.

На моје питање куда ће Чиле ми је осорно рекао: „Ту у Буковик, подно Букуље где ће му бити добро. Ти гледај своја посла јер се ово тебе не тиче!“

После једно сат времена џип је пројурио. Отишли су ка Београду. Ја сам одмах ујутру отишао пут Буковика и распитао се код мештана шта се те ноћи збило. Рекли су ми, један старији човек мислим да су га звали Миша или некако тако, да је ту од стране једне групе људе доведен човек са брадом, да је било још, три или четири човека, да су побијени и да је у оног са брадом пуцано више пута и ту на брзину затрпани уз поток. Док нису затрпани, било је неколико стражара. Кажу да се онај са брадом крстио и гледао у небо, завршава своје сведочење Радојица-Рака Ивановић.

 

ПРИНЦИП/ФБ

Напомена: Овај текст је 7. априла 2018 године први пут публикован на порталу СХ


Погледајте сличне вести:



  • свети јоаникије мала
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ЗА СХ: Храм Светог свештеномученика митрополита црногорско-приморског Јоаникија
  • крушевица 05
    У Крушевици код Љубиња обиљежена црквена слава свештеномученика Митрополита Јоаникија Црногорског
  • DSC_9564
    ПРИСТУПНА БЕСЈЕДА МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА: Обједињаваћу народ око престола Божијег
  • Screenshot 2021-09-20 at 20-35-24 Jovan Dušanić – Stradanje mitropolita Joanikija Lipovca – Novi Standard
    СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЦРНОГОРСКИ: Три свједочења о страдању митрополита Јоаникија (Липовца)
  • 408052209_753342740172259_91711304680236753_n
    БЕОГРАД, 12. ДЕЦЕМБАР 2023. ГОДИНЕ: "Распони Његошеве мисли" - предавање митрополита Јоаникија
  • rayevskiy-700×801
    РУСКА АРИСТОКРАТИЈА ЈЕ ГИНУЛА ЗА СРПСКУ СЛОБОДУ – Николај Николајевич Рајевски
  • 00 насловна
    СЈЕЋАЊЕ НА НЕУСТРАШИВОГ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ ВОЈВОДУ СТОЈАНА КОВАЧЕВИЋА: Живот посвећен борби за српску слободу
  • nevesinje – zeljeznicar iz prvog dijela sezone (2)
    ЗАВРШНИЦА ЗА ИНФАРКТ: Голом у посљедњим секундама Невесињци побиједили у Сарајеву
  • 1209761_kapetan-dragan-foto-youtube-printscreen-222_ls
    ЛИНТА ПОЖЕЛИО ДОБРОДОШЛИЦУ ДРАГАНУ ВАСИЉКОВИЋУ: Капетане, били сте и остали симбол слободе крајишких Срба!
  • Stara-Hercegovina-1-Copy (2)
    НИКАД ВИШЕ 1878: Покрет за слободу Старе Херцеговине
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

Годишњица смрти невесињског апостола слободе Богдана Жерајића

Next Story

Правила о ђачком учењу из владања у Краљевини Југославији

One Comment

  1. Комненовић Дејан 13. мај 2019. at 10:51 Reply

    Хвала у име Аранђеловчана на овом сведочењу. Потребно је и добро снимити емисију на ову тему, што је већ покушавано на ТВ „СУНЦЕ“ у Аранђеловцу. Тежина свега овога призива речи. Није ово једина прича коју Шумадија треба да чује. Парк Буковичке бање је велика масовна гробница … што се дешавало у исто ово време које Ваш чланак описује. Покољења ово треба да знају.

Оставите одговор на Комненовић Дејан Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ДРУШТВО ЈАДРАНСКА СТРАЖА У ДУБРОВНИКУ

Posted On 28. 05. 2025.

СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ - Највећи херцеговачки идеалиста

Posted On 28. 05. 2025.

Kако је Невесињска пушка обиљежавана у Краљевини Југославији?

Posted On 27. 05. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Преузето са:...

Posted On 29. 05. 2025.

Велеиздајник и манипулатор. Патетич...

Posted On 27. 05. 2025.

Колико сте наив...

Posted On 27. 05. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...