СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Локални избори у Црној Гори – и шта даље? 

  • Пише: Сретен Ћеранић

    Пријатељ и политички активиста из антирежимског покретаОдупри сеје примијетио да је кампања за наредне парламентарне изборе кренула одмах након проглашења августовске побједе 2020. Данас, послелокалних избора у већини општинаможемо избројати и “убрати плодоведвогодишње кампање.

Три етапе кампање

Ту кампању можемо подијелити на три етапе. Прва је од августовских до никшићких избора. Њу карактерише изненадно “отварање фронта” српских интегралиста против свих осталих фактора у друштву, превасходно дуалиста. На политичком терену, то је био сукоб Здравко Кривокапић – Андрија Мандић, са пратећим елементима с обје стране. Због тога, избори у Никшићу су били изузетно важни за све заинтересоване стране. И српски интегралисти су однијели тијесну побједу, добивши мјесто предсједника општине. Ти избори су доказали да се ДПС неће никад вратити, али су и важни јер је – по први пут – Србија као матична држава први пут отворено стала иза неког српског интегралисте, овдје Марка Ковачевића.

Та етапа је Мандића и ДФ охрабрила да крену у контраофанзиву и, у политичком смислу, збришу Здравка Кривокапића. Овај дио кампање је трајао од никшићких избора до изгласавања мањинске владе Дритана Абазовића.  Из ове етапе избора као губитници избора излазе СНП и ДПС. Ови други, на новским, мојковачким, беранским и улцњинским изборима не успијевају да учине било шта заједничко; ови други губе Беране као свој дугогодишњи центар. УРА узима власт у Улцињу, и тиме осокољена улази у комбинацију са ДПС на републичком нивоу. Но, пред крај овог дијела кампање долази до свеобухватне реформе социјалне политике под називом “Европа Сад”. Тако се, у кампању за изборе, после једногодишњегкадровског формирања – укључује истовремени покрет Милојка Спајића и Јакова Милатовића.

Трећа фаза кампање траје од изгласавања мањинске владе до ових избора. Њу карактерише сукоб свих са свима и савез свих са свима. По тренутној потреби. Прво су УРА и СНП избацили стару већину кроз коалицију са ДПС, па је ДФ склопио коалицију по дубини са УРА; на крају је коалиција око Демократа оборила владу са коалицијом око ДПС. И стигли су локални избори.

“Права” кампања

Карактеристика “праве” предизборне кампање, односно промоција изборних листа и програма јесте апсолутна доминација локалних тема, по први пут у историји црногорског вишестраначја. Сем што је Ђукановић обилазио одборе подаље од Подгорице, гдје ниједном није наступио што је врло индикативно, нигдје није форсирана национална тематика. То је добра ствар, нарочито за Србе, јер је оживљена самосвијест рубних дјелова Српства и уметнуто је сјеме нетрпељивости према подгоричкој бирократији, што је увод у децентрализацију и могућност регионализације.

Подгорица

Није изненађење, сем број отетих гласова од ДПС, подгорички резултат. Упркос “мејнстрим” мишљењу да ће Милатовић и Спајић узети гласове ДФ-а, то се није десило. Узели су их Демократама. ДФ је добро прошао, ако узмемо у обзир да је отцијепљена Зета и то не у пуном саставу. Са резултатима из Зете, листа ДФ би у ПГ имала више од листе “Европа Сад”. Но, избори добро је што интегрална опција није узела власт у ПГ (касније о томе зашто), и што је коначно развлашћен ДПС. Њима нема повратка. Опасност постоји од тога што се идеологија ДПС разлила и постала укривена, али се још доста времена неће рехабилитовати. Овдје је важно нагласити и да смо коначно “упокојили” и СНП, што је искорак јер ниједна друга странка не пропагира комунизам међу Србима.

Остатак Црне Горе

ДПС више неће бити на власти у 11/13 осталих општина, укључивши Шавник који је имао прилив од 30% становника у складу са предизборним инжењерингом због којег је ДПС подијелио изборе у неколико термина. Наиме, у Црној Гори не постоји резиденцијални услов за излазак на локалне изборе, па је неопходно пријавити пребивалиште прије закључивања бирачких спискова. У Дробњачком Кориту је власт пала, само то треба да се верификује кад држава одлучи да се укључи у решавање овог изборног инжењеринга. Тако је ДПС у Никшић селио пола Црне Горе, а пола Никшића у остатак Црне Горе. По потреби.

Бијело Поље и Бар су такође жртве изборног инжењеринга, само оног што га је омогућило одлагање пописа. Тамо су гласали људи који деценијама, без око избора, не долазе овамо. Остале општине су показале раст подршке ДФ-у на локалном нивоу. Сем у Колашину и дјелимично Пљевљима, подршку губе Демократе чије мјесто заузима Европа Сад. Но, ни тог баука српски интегралисти не треба да се плаше, што се показало на свим до сад одржаним изборима – предсједника општине ће имати у Даниловграду, а с њима повезана Дурмиторска Иницијатива на Жабљаку. У вези са ДИ, још је једна карактеристика ових избора – локалне листе ће имати све већу подршку. То је било јасно након избора у Никшићу гдје је Пленуум083 донио пар хиљада гласова Мому Копривици; Новских избора гдје је локална листа узела петину гласачког тијела; избори у Тивту гдје су се републичке снаге скривале иза локалних имена; избори у Плужинама гдје је СНП опет узео власт упркос републичкој непопуларности, само зато што се деценијама баве. Али и избори генерално – уз подразумијевану, неистакнуту националну обојеност, гласало се углавном за најбољи предизборни програм.

Наравоученије за Србе

Поука избора нас води ка сазријевању српског народа и реинтеграцију у јединствену политичку цјелину – и то српске елите у Црној Гори треба да преточе у декларацију и/ли стратегију, јер смо тренутно у успону. И да пораде на локалу – гдје ће привући и кандидовати озбиљне и угледне људе из локалних заједница, који ће бити носиоци политичких процеса у догледној будућности. ДПС-а више нема, и упркос русофобији и читавом (пара)безбједносном апарату који посједују – неће се вратити. Томе свједочи и саопштење американске амбасаде, која је одглумила Уставни Суд саопштењем у ком наводе “да се радују мирној транзицији и сарадњи с новим властима које ће убрзо бити формиране”. Тиме је стављена тачка на организовани нацизам. Требаће времена да се он опет организује, посве што немају полеђину организованог криминала. А “таласи је наш”, рекли би сурфери. И ми морамо, уз потпуно јединство класа, да се позабавимо да наредни пут будемо много јачи него у минулим деценијама.

И шта даље

Да би се боље схватило, морамо Црну Гору подијелити на четири региона: Зетски (или црногорскоприморски), бокешки и херцеговачки. У прва два доминира “урбаност”, односно жеља да се Црна Гора конципира као грађанска држава. У друга два се тежи ка спровођењу српске политике. Стога нужно није лоше што није узета власт у Подгорици. Штавише. Подгоричка бирократија ће увијек бити црногорска, а да би у њојзи учествовали – српски политичари морају да конвертирају. Насупрот Подгорице стоји обновљена, премда покрадена, Зета – која је српски антипод црногорској Подгорици. И на основу те Зете, српска политика мора да креира политичке акције према остатку региона. У рашком региону треба формирати чврсту српску власт у Беранама и остатку Васојевића. За Боку, али и Бар у којем Срби немају власт, имамо за центар Будву. Херцеговина, као највећи регион, данас имају Пљевља и Никшић. Важно је, кад се освоји Шавник, од тога направити двије преклапајуће цјелине.

Прва цјелина је савез српских општина на трансдржавном плану, по угледу на Албанце који тако оснажују свој национални свијет. Друга би била “Дринска иницијатива”, која би се односила на општине Пљевља, Мојковац, Шавник, Жабљак и Плужине – које се налазе на ријекама чиниоцима Дрине – и која би била искључиво економска због доминантног српског живља и важности Херцеговине за “Српски свијет” иначе. И овдје је важно нагласити значај Шавника – да би се спојио „херцеговачки коридор“, нама је важно да добијемо и те изборе у Дробњачком Кориту.

А упоредо са свим тим попис, избори на којим ће наступити искључиво српска коалиција и на крају измјена уставних одредби за језик и сегрегацију српског и црногорског народа. Ово нам је највећа шанса да се вратимо, на мала врата, као значајан политички фактор на Јадрану.

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар