• Ректор Загребачког универзитета оценио да су ћирилица и глагољица „старохрватска писма” и да би било лепо поново их видети у настави

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта осудио је јуче изјаве ректора Загребачког универзитета Дамира Бораса и директора Хрватског института за језик Жељу Јозића да је ћирилица старо хрватско писмо, истичући да је у питању „континуирана хрватска политика отимања важних елемената српског културног наслеђа”.

Линта је у саопштењу оценио да је тако и Мирослављево јеванђеље, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик, проглашено за дело писано хрватском ћирилицом.

Оцењујући да су Хрвати већ отели Сињску алку и српско народно појање – ојкање – које је у Унеску уписано као хрватски народни обичај, Линта је навео и да је на делу „континуирана хрватска политика да се познате личности из српске историје проглашавају Хрватима, као што су Руђер Бошковић, Никола Тесла и многи други”.

Председник Савеза Срба из региона је подсетио да је две недеље након успоставе НДХ донесена законска одредба о забрани ћирилице, као и да су током деведесетих систематски уништаване књиге на српском језику и ћирилици уз одобравање, како се наводи, „Туђмановог режима, хрватских интелектуалаца и научних и културних институција”.

У саопштењу се подсећа да је након уласка Хрватске у Европску унију започета антићирилична кампања у Вуковару разбијањем и скидањем двојезичних табли.

Како наводи Линта, важно је нагласити и да Хрватска упорно одбија да спроведе Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године, у коме јасно стоји одредба о равноправној употреби ћирилице у 19 општина и два града где је учешће Срба преко једне трећине у становништву.

Ректор Загребачког универзитета Дамир Борас рекао је „Јутарњем листу” је да су ћирилица и глагољица „старохрватска писма”, те би било лепо поново их видети у настави. Уверен да ће у стручној јавности многи мислити исто, Борас је рекао да би ћирилицу требало вратити у школе, а да би глагољицу требало понудити као изборни предмет. „Укидање ћирилице дугорочно није било добро. Ћирилица је увек била хрватско писмо и сматрам да ће у тренутку када постане уобичајено писмо које се учи у школи изгубити политичку тензију и постати оно што заиста јесте, писмо којим су се наши људи користили од памтивека”, поновио је Борас за портал „Индекс”.

Давор Дукић, редовни професор Одсека за хрватски језик и књижевност, наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу. „На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског језика. Други је разлог то што се код наших суседа користе и ћирилица и латиница, а савладавањем основа ћирилице у основној школи наши би ученици добили могућност читања стручне литературе на ћирилици”, навео је Дакић, који се, како се наводи, слаже са тезом да је ћирилица остала у хрватском образовном систему данас не би било толико тешкоћа са увођењем ћириличних плоча у Вуковару.

Извор: Политика / Танјуг