Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да су прије 83 годинe усташе починиле злочин геноцида над Србима у селу Пребиловци код Чапљине и у Доњој Херцеговини. Усташе из села Шурманци, Међугорје и Бијаковићи опколиле су Пребиловце на Светог Илију са јасном намјером да униште све што је српско и православно на том подручју. У том тренутку село је имало око 1.000 православних Срба у 120 домаћинстава.

Масакр и свирепо иживљавање усташа над српском нејачи трајало од 4. до 11. августа 1941. године. Побијено је 830 углавном жена, дјеце и стараца. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је око 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у јаму Голубинка у селу Шурманци, док су други убијени на више различитих мјеста у селу. Једно од већих стратишта је било код основне школе. Угашен је живот у 57 породица јер нико није преживио. Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца. Покољ у Пребиловцима је један од најмонструознијих злочина на простору бивше Југославије. На подручју Доње Херцеговине (срезови: Чапљина, Столац коме су тада припадали Берковићи, Љубушки и Неум) убијено је током Другог свјетског рата више од 4.000 Срба.

Јама Голубинка у Бивољем Брду налази се на око 100 метара од регионалног пута који од Чапљине и Стоца води према Мостару. Процјене су да је у јами страдало 1500 Срба са подручја Чапљине, Стоца, Мостара и разних градова Босне. Само неколико стотина метара од јаме Голубинка налази се Међугорје. Дана 24.06.1981. године, у том облиђњем селу групи дјеце ндовно се „указала“ Госпа. Од тада велики број ходочасника из читавог свијета обилази ово мјесто. Хрвати из Међугорја су се обогатили од вјерског туризма, а страдање и патња њихових комшија недужних жена и дјеце у јами Голубинка, је потпуно неважно и забрањена тема.

Србија треба да коначно покрене борбу за међународно признање геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској. Крајњи циљ јесте да што већи број држава потписница Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у парламентима донесу резолуције којима се масовно и планско уништење Срба од стране усташког режима признаје као геноцид.

Кључни предуслови да се покрене борба за међународно признање геноцида над српским народом у НДХ да Скупштина Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ , да се оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ и да се 10. април прогласи за Дан сјећања на геноцид над Србима у НДХ. Главни разлог јесте чињеница да је оснивањем НДХ 10. априла 1941. године започела реализација дуго припреманог Плана истребљења и уништења српског народа.