Питам ја вас: треба ли још да нам почну главе скидати, па да коначно схватимо да Црном Гором управља један диктаторски, у многом садржају, све ТОТАЛИТАРНИЈИ, режим ?
Сакате нам језик, уништавају културу, бришу сјећање, затиру памћење, суспендују историју, забрањују ћирилицу, отимају светиње, туку владике, хапсе Митрополита и убијају Бога у људима, из дана у дан, из минута у минут, тако да сваки савјесни Србин осјећа крајње гађење при помисли да и данас, у XXI стољећу, на древној српској земљи, егзистира Независна Држава Црна Гора, односно, што каже наш Витешки Митрополит, „филџан-авнојевска Црна Гора рођена у Брозовом Јајцу.“
Неразумна и франкенштајновска идеолошка смјеса титоистичко дрљевићевска, противприродна и антикултурна мјешавина два тоталитарна поретка – фашистичког и комунистичког – обликовала је идеју ‘суверене’ и ‘савремене’ Црне Горе, која се, по свом унутрашњем устројству, претворила у приватни посјед Мила Ђукановића, устоличеног у црногорском подземљу да влада надземном, али приземном, Црном Гором. Монтенегро није Црна Гора, он је ‘Црна Гора’ која себе не препознаје; савремена Црна Гора је, осим ‘Косова’ најскандалознија творевина на европском тлу која – да се не варамо више! – није ни држава, него управо како рече ‘њен вјечни суверениста’ С.П: „Ово је КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР.“
И заиста, само се Белгијски Конго, земља робова и приватни посјед белгијског краља Леополда, може упоредити са филџан-авнојевском Црном Гором, опљачканом и унакаженом земљом, чији се властодршци, окруњени вјечним проклетством братоубилачке и богоубилачке мржње, морају, у ИМЕ БОГА ПРАВДЕ, НАРОДА И ЦИЈЕЛОГ ЧОВЈЕЧАНСТВА, извести пред суд и осудити НЕМИЛОСРДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ, ако мислимо сачувати нашу дјецу и наше потомство од злотвора спремних на свако непочинство. И наравно, свиђало се коме или не, морам додати:
‘Црногорски народ’, ‘Црногорска црква’, ‘Црногорски језик’ и ‘Црногорска култура’, као засебни ентитети – НЕ ПОСТОЈЕ, НИТ’ СУ ПОСТОЈАЛИ.
Његош је дао вјечну поруку, а ми смо свједоци како се његова слутња обистињује:
„У КРВ ЋЕ НАМ ВЈЕРЕ ЗАПЛИВАТИ
БИЋЕ БОЉА КОЈА НЕ ПОТОНЕ.“
Или, ако је значење ових стихова нејасно, опет се Његошу вратимо и памтимо:
„Страшно племе, доклен ћеш спавати?
Неки један, то је ка ниједан,
нако да је више мученија.
Вражја сила одсвуд оклопила;
да је игђе брата у свијету
да пожали, ка да би помога.
Помрчина нада мном царује,
мјесец ми је сунце заступио.
Ух, што мислим, куд сам запливао?
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жњетва.
Дивне жертве видим на гомиле
пред олтаром цркве и племена;
чујем лелек ђе горе пролама.
Треба служит чести и имену.
нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може –
нек ад прождре, покоси сатана!
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко неко покољење.“
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
