У рану зору 27. септембра, док су се још плавили, у јутарњој магли, кипариси и маслине, Груж, који је добио изглед великог војничког логора, почео је да се буди уз звуке војничких труба. Свугде су се назирали, на свежем јутру, дуги редови војничких шатора, под којима су логоровали пешаци и артиљерци из Мостара и Требиња, као и гардисти из Београда, доведени да узму учешћа на данашњем дефиловању трупа пред Краљем и Краљицом…
На крају мола, који Дубровчани зову муо, где је имао да се искрца Краљевски Пар, подигнут је велики павиљон на четири свода, сав у зеленилу и тробојкама; на изласку са мола била је тријумфална капија са добродошлицом.
Већ у седам часова је цео Дубровник био на ногама и пред градском капијом црнило се од света… Дивизија миноносаца, усидрена тако да се профил свих шест бродова слива у једно, истакла је све заставе на поздрав. У Дубровнику све су куће биле накићене, а камени госпарски дворови под зеленилом, ћилимима и заставама, чекали су стари дан великог славља.
На Страдуну који је од градске капије па све до двора, на дужини од неколико стотина метара, био застрт црвеним теписима, могао се већ рано срести и наш велики госпар и песник, конте Иво Војиновић, где је зрачан и радостан, скоро свечаношћу подмлађен, говорио новинарима: „Пара ми се (чини ми се) феста од Св. Влаха“, мислећи на фесте из старих сјајних дана Дубровачке Републике…
Око 9 часова појављују се над Дубровником хидроплани као претече и први весници Краљевог доласка. Нешто касније указује се на пучини према Пилама црни дим, а потом се појављују „Карђорђе“ и „Куманово“, окружени дивизијом торпиљера. Сви су појурили ка обали. Хидроплани су се дигли да поздраве Краљев брод на мору и враћали су се да круже изнад града који је треперио од узбуђења.
На десетак минута пре десет часова у Грушки залив улази „Карађорђе“ у пратњи торпиљера, дочекан пуцањем топова са копна и ратних бродова и звоњењем звона грушке цркве Св. Крижа. „Карађорђе“ лагано пристаје уз мол и на њега спуштају мост, сав обавијен ловором. Краљ са Краљицом појављује се на палуби. Музика Краљеве Гарде постројена на молу интонира химну, а почасна чета са заставама одаје поздрав. Краљ и Краљица насмешени силазе из лађе под павиљон на молу…
Велики жупан г. др Кнежевић поздравља Краља и Краљицу у име дубровачке области. У своме говору спомиње посету коју је Цар Душан учинио Дубровнику, и доводи је у везу са данашњом Краљевом посетом. Подсећа краља на детињство проведено у Дубровнику, желећи да је његов данашњи долазак аманет Божијег благослова, јер води собом пратњу свих успомена патња и славе, у загрљају некад раздвојене, али никада мржњом и крвавом свађом неокаљане браће Срба и Хрвата…
Кроз шпалир војске Краљ и Краљица стижу на Пиле пред славолук на коме пише… ћирилицом: „Обновитеље своје слободе поздравља Дубровник“. Овде је одушевљење густо нагомиланог света достигло врхунац…
Кроз градску капију, где је под кипом Св. Влаха велики Мештровићев барељеф Краља Петра Ослободиоца на коњу са соколом у руци, Краљ и Краљица улазе у Дубровник, окружени почасном стражом Жупљана, у њиховим богатим народним костимима.
Умели су Дубровчани да унесу једну отмену ноту у дочек приређен Краљевскоме Пару. Цео Страдун био је застрт теписима и пролаз кроз њега био је као шетња кроз салон седамнаестог века.
Док су Краљ и Краљица пролазили преко Страдуна (на слици), са свих прозора је као киша на њих падало цвеће, без петељки, лако и нежно. Дубровачке госпе са прозора палача махале су марамицама а рукама слале пољубце Краљевском Пару.
Од Двора до Катедрале не иде се више црвеним ћилимима, већ је начињен други тепих од ловора, ружмарина и ружа, преко кога корача Краљевски Пар. Катедралу Госпе је као испуњење завета сазидао Ричард Лавовог Срца…
Пред уласком у катедралу бискуп г. др Јосип Марчелић поздравља Краљевски Пар говором у који је унео цело своје племенито старачко одушевљење. Краљ и Краљица улазе у цркву и у томе тренутку почињу да се разлежу звуци триумфалног марша из Лоенгрина… После молепствија одслуженог на хрватском језику, уз суделовање дубровачке Филхармоније и црквеног хора, Краљ и Краљица улазе у црквену ризницу. Краљ целива златом оковану главу Св. Влаха. При изласку Краљевски Пар пролази улицом Регента Александра у православну цркву, где их са свештенством дочекује руски владика Антоније. Чим Краљевски Пар ступи у цркву, црквени хор почиње „Тебе Бога хвалим“. После молепствија са двери иконостаса краља је поздравио прота г. Божидар Митровић који је рекао да се… данас опет пева „Тебе Бога хвалим“ јер овај храм прима у своје крило носиоца круне Душана Силног, осветника Цара Лазара и праунука хероја тополског Карађорђа Бесмртног: „У овим значајним историјским данима наш народ плива у делиријуму радости“. Завршио је свој говор молитвом Богу за Краља, Краљицу и Престолонаследника, да им да здравље и спасење на многаја љета.
Хор почиње да пева „Многаја љета“, а потом Краљ и Краљица излазе из цркве и враћају се пешке Чингријином и преко Плаце Краља Петра на Пиле, где је био дефиловање војске…
У вече на свечаном банкету Краљ је поздравио Дубровник овом здравицом:
„Од како је Дубровник наш, ретко је који град окружен толиком нежношћу народном… Ви сте срећнији од ваших старих. Обистинило се оно што се привиђало Гундулићу у чежњивој визији. Дубровник је сад у својој великој земљи, у којој га чека велика улога, и дивна и озбиљна… Дубровник, кроз столећа представник наше просвећености, нека и од сад не прекида ту нит, и имајући на кога се угледати, нека осветла образ и себи и нама, одржавши високо своја сјајна предања.
Дижем чашу у славу Дубровника!“
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
