Народна библиотека Требиње и Српско удружење „Ћирилица“ приредили су вечерас промоцију књига „Пропаст брода капетана Ђермана“ и „Отац Инокентије (Дабовић) архимандрит савински“, аутора Горана Ж. Комара, истраживача архивске грађе и писаног споменичког насљеђа.
Монографија о архимандтриту Инокентију, напомиње аутор, свједочанство је о животу и раду савинског игумана из 18. вијека, чија је улога кључна за довршетак грађевинских радова на манастирској светоуспењској цркви, а два наслова вечерас скупа промовише – зато што је ова личност, додаје он, везана и за догађаје описане у књизи о пропасти брода капетана Антона Ђермана.
Управо се овом савинском старјешини, истиче Комар, приписује заслуга за спасавање манастира Савина од гранатирања са брода којим је командовао млетачки капетан.
„Савинско предање, које биљеже историчари Новог и Боке, казује да је управо отац Инокентије сабрао братство и народ у једној ноћној молитви пред иконом Пресвете Богородице Савинске – а да је након тога гром ударио у брод прчањског капетана Антона Ђермана, који је у водама Мељина, под манастиром Савином – и потонуо“, каже Комар.
Потврду о истинитости навода из предања, истиче аутор, нашао је херцегновском архиву – у грађи из млетачког периода, и то након 166 година од првог објављивања описа овога догађаја у Српско-далматинском магазину, датог из пера архимандтита Герасима Петрановића.
У поменутој грађи, каже Комар, нашао је кодекс херцегновског провидура Ђакома Брагадина, који у ноћи, управо на данашњи датум, 1. марта 1769. година, сабира истражну комисију са задужењем да прикупи податке о несрећи брода којим је командовао искусни капетан Антон Ђерман.
„Тамо је читав предмет истраге овог догађаја који показује да је потонуће брода стварни догађај – и није мит и није само предање, како је то огласила југословенска историографија. Чак се писало да је савинско братство исконструисало ово причу – како би хомогенизовало православне Србе у Херцег Новом и сабирало их око манастира“, напоменуо је истраживач из Херцег Новог.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
