Category

Не знам за вас али мени се све чешће дешава да идући новосадским асфалтом, под ногама осјетим Херцеговачки камен. Шкрипи, боде и нагони ми сузе на очи. Сваки дан на путу од посла до куће, ја сам у мислима тамо! Гле, видим мајку како вари варенику, чујем негдје у позадини гангу...

Раде Предојевић са осталим дјечацима стиже у Цариград. Ту су их нахранили и обукли у ново турско рухо, а онда почели да их обучавају и тестирају њихове природне склоности, способности и интелегенцију. Рада послаше за војне науке. Имао је успјеха, добивао чинове и унапре...

Кнез нема куда, пристаде. А имао је, вели предање, седам синова. Са њима у дому живјела је и његова снаха Ружа, удовица покојног брата, са својим јединцом, сином Радом, дјечаком од 7-8 година. Није хтјела да се преуда, па се савила око свог јединца, своје једине утјехе и наде. ...

Легенда тече као бистра Требишњица , без застоја, без прекида и необајшњених мјеста, радњи и поступака.Народ је чува и преноси из времена у вријеме, с јасним упозорењем да неправда и зло морају бити кажњени а понижени и увређени бити награђени. Тако је писао Билећанин  профес...

Уз стругача Гаовица је била једина рибља врста чији су оптанак прво угрозила Аустроугарска убацивањем мекоусте пастрве која је највећи непријатељ Гаовице, а то је први покушај њеног смакнућа.А било их је неколико. На дну Билећког језера леже двије ријеке: Требишњица и Чепелиц...

До прије коју годину, да бисте дошли у Вуковије, морали сте се намјерно запутити и ићи добра два сата хода, газећи оштри херцеговачки камен, и испред себе рукама размицати жилаве јасенове и грабове кукрице. Прошле године Господ се смилова на преостал...

Писати о дјетињству значи поново се вратити том дјетету у себи и његовој радозналој зачуђености пред свијетом, ако смо уопште икад и допустили да то дијете оде из нас. Бити дијете значи бити лепршаво лак пред неизвјесношћу, слобођен страха од неуспјеха, не знати за оно чега...

Има та нека прича како се Црногорци ван Црне Горе држе јако и најјаче од свих. И кад мало боље човјек погледа, они се заиста држе. Могу и да се не воле, али један другог препознаје, чува, држи, помаже и тешко да издаје. Прича се то и за нас Херцеговце, међутим, том нивоу ми ј...

Много тога се у животу каже, доживи, али рекоше да је пошљедња ријеч најтежа, најдуже се памти и ње се треба чувати. Мада се нисмо никад видјели, заједничко нам је било да смо обојица рођени у Билећи, да живимо далеко од родног краја и да имамо неизрециву жељу да оставимо...

И опет јесен. Те тешке новембарске кише, небо као да ће ми пасти на главу. Дуге војвођанске равнице, пусте, празне таман тако да ни мисао нема за шта да запне, него путује кроз редове сасушеног и покислог кукуруза, жури да види неку планину, да осјети хладноћу планинског ваздуха,...

Између брежуљака вјечно овјенчаних  снијегом,  положена Божијом руком  на раме језерског плаветнила, лежи  земљица Светога Саве, из камена изњедрена још и прије Косовског боја, и осталих великих датума историје читавог српског рода.Баците ли бистар поглед на кршевите предје...

Чим нас јесен окује својим разнобојним бојама, поред радова у пољу на убирању летине и привршавању јесење сетве, почињу и славе. Са Света Петком почињу, а у мом крају тај дан многи зову и Пејчин дан. Док сам био дете, сматрао сам да је тај дан добио назив по мом прадеди Пејч...