• Мало мјесто са југа Српске ствара спортске шампионе. Нестварно звучи податак да Љубиње има одбојкашке прваке Републике Српске у пионирској, кадетској и сениорској конкуренцији. И то у посљедње двије сезоне, док су пионири и кадети без премца посљедњих шест сезона.

Тајна успјеха ове мале општине која броји нешто више од три хиљаде становника лежи у великом труду, раду и заинтересованости за одбојку. Све то одвија се под будним оком тренера Миладина Рудана који брине о свим селекцијама клуба.

– Заиста је ријеткост да из једног малог мјеста попут Љубиња долазе шампиони када се зна да много већа мјеста улажу много више средстава од нас у своје одбојкашке клубове. Ипак, тајна лежи у томе што у Љубињу нема другог спортског колектива па сва дјеца играју одбојку. Истина, постоји и клуб малог фудбала, али је слаба заинтересованост те су сви окренути нама. Наша дјеца имају мало боље услове за рад од осталих јер клуб газдује двораном коју је добио од општине па немамо проблема да организујемо тренинге за све наше селекције. Пјетлићи раде три пута седмично, сви остали по четири или пет, па се створи разлика у односу на остале клубове. Други разлог лежи у чињеници да дјеца рано почињу са тренинзима па брже сазријевају од вршњака из других екипа – изјавио је Рудан.

Похвалио је и родитеље који их усмјеравају ка одбојци иако се посљедњих година осјети смањење броја дјеце у подмлатку.

– Многе породице селе у већа мјеста. Занимљиво је да тренутно у клубу имамо више одбојкашица него одбојкаша. У женској конкуренцији тренира њих 80 у свим селекцијама, док их је од 15 до 20 при првом тиму, а код мушкараца имамо њих шездесетак. Дјеца нам долазе сама, али има и оних које родитељи мало притисну да дођу на тренинг. Проблеми настају када треба да пређу у сениорску конкуренцију, јер многи одлазе на факултете па наш први тим не буде довољно конкурентан другим тимовима – истакао је Рудан.

Талентоване дјеце биће све док буде и овом малог мјеста.

– Расадник смо талената, рекао бих фабрика играча, али ме највише боли када неко наше дијете оде рано из клуба, јер му је неко понудио боље услове, попут смјештаја или стипендије. Не смета ми када неки екстра таленат оде у бољи клуб, јер ми мало кога можемо задржати па и ту мучимо велику муку. У наредном периоду очекује нас потписивање сарадње са Војводином и постаћемо филијала новосадске екипе што би требало да додатно ојача структуру клуба – изјавио је Рудан.

Из клуба је потекло много пермијелигашких играча мада има и оних који су играли ван граница БиХ.

– Рецимо Радослав Јањић био је првак БиХ са Младости пет или шест година, Анђелко Ћук играо је у Јужној Кореји, Ђорђе Кнежевић у Катару, браћа Дангубић, Страхиња Козић, Ковач… Много је играча који упишу факултет па каријеру наставе у клубу из тога града, па је много наших одбојкаша који су играли у бањалучком Борцу, на Палама, бијељинским и брчанским клубовима – рекао је Рудан.

Највећи проблем представља беспарица. Клуб муку мучу да састави крај са крајем, а ни географски положај не иде им на руку када је трошковник у питању.

– Највећи нам је проблем то што смо далеко од свих мјеста па највише новца трошимо на путовања. Општина издваја четири одсто свог буџета за наше потребе па покушавамо да се уклопимо како знамо – казао је Рудан.

Мушки сениорски тим Љубиње Банком наступа у Премијер лиги, а као што је обичај и ова генерација је без изузетака поникла у матичном клубу.

– Циљ је да изборимо опстанак, не можемо да тежимо вишим циљевима пошто немамо новца да доведемо играче са стране. Са дјевојкама смо озбиљније почели да радимо 2014. године и оне су стабилан прволигаш. Успијевали смо да побиједим Гацко или Билећу што је раније било незамисливо као и то да нам играчице иду играти ван БиХ – закључио је Рудан.

Ђурић и турнир

Најпознатије име љубињске одбојке је некдашњи репрезентативац Југославије Ђорђе Ђурић који је са “плавима” освојио сребне медаље на ЕП 1997. и СП 1998. као и бронзе на ЕП 1995. и ОИ 1996. године.

– Ђорђе често посјети Љубиње, био је недавно. Да није било проблема због пандемије вируса корона његова Војводина, у којој је помоћни тренер, дошла би на турнир којег организујемо у част његовог покојног оца Јове, оснивача клуба који се прво звао Партизан, а потом Југометал. Ове године имали смо 42. издање турнира – нагласио је Рудан.

Милан Зубовић/ ГЛАС СРПСКЕ