Велики број поштовалаца и пријатеља књижевника Милоша Кордића 16. марта окупио се у великој сали на Новом Београду поводом промоције његове нове књиге Било једном на Банији 2.
Много великих и лијепих ријечи о Милошу Кордићу као човјеку и о његовом ставаралаштву могло се чути од модератора пјесника Милоша Бајића, новинара и књижевника Ратка Дмитровића и емеритуса проф. др Душана Иванића. Аплаузи који су услиједили након прочитаних одломака, које је сам аутор, Милош Кордић, читао, доказ су да се са ријечима учесника промоције сложила и публика.
БАЈИЋ: Кордић своју Банију носи, преноси и чува
Милош Бајић каже да Кордић оставља своја дјела за будућа покољења. У тој књизи коју је аутор припремао неколико година налазе се информације, које чак ни Банијци не знају.
– Милош Кордић је испричао и проживио своје умијеће у поезији, прози, роману, причама кроз путописе, радио и тв емисије, критике и осврте, уредништва, извјештаје са ратишта и биографију села Комоговине и још много тога кроз часописе, новине… Од Милоша нема бољег познаваоца Баније, њених извора, брзака, рјечица, ријека, топонима насеља, гора и њених врхова, презимена, карактера банијског човјека. Он своју Банију носи, преноси и чува, умотава у меке и њежне листове књига.
Дмитровић: Од заборава сачуван свијет који више не постоји
Новинар, књижевник и доскорашњи министар Ратко Дмитровић аутора Милоша Кордића познаје цијели живот, откад је прогледао и проходао, јер су обојица из Комоговине. За књигу Било једном на Банији каже да је значајна јер поред фактографије из ње можемо сазнати о људима којих више нема, специфичним људима, фантастичним људима.
– Тај свијет више не постоји, такви људи више не постоје. Срби рођени на простору данашње Хрватске су дали највећи допринос српском народу у цјелини, од науке, привреде, културе, спорта, глумишта… Два највећа ума, по листи америчке Насе, су Срби Крајишници, Милутин Миланковић и Никола Тесла. Необрађен је у литератури значај Крајишника.
Књига је вишеструко вриједна, у смислу језика и начина живота који је заувијек избрисан, а млади тај свијет могу освијестити читајући Кордићеве књиге.
– Говоримо из времена када се прича о електричним аутомобилима и аутоматским шоферима, а у једној од приповједака Кордић говори о времену када је бицикл или како су га бабе звале „пацикл“ био основно превозно средство. Из детаља сазнајемо колико је то велико богатство било када си имао динамо на бициклу. Па, какво је звоно било, да ли је или не контраш… То је вријеме када су се чварци из „Гавриловића“ продавали на џак јер нико није хтио да их једе. Данас су чварци скупљи од лијекова.
Дмитровић каже да Кордић говори о „Ћири” који је био не само један од превозних средстава, него и један од изазова да се попнете на кривини и узбрдици на „Ћиру” када иде спорије, па се возите до Меченчана или према Кордуну.
– Тај свијет више не постоји, постоји у сјећањима, повременим дружењима када се кроз пјесму и сузе тога сјећамо и ту и тамо негдје је записано. Хвала Милошу на труду, што је сачувао од заборава. Нашим земљацима из других крајишких регија, Кордуна, Далмације, Лике, Славоније желим да поручим да једина разлика од описа њихових завичаја су имена и топоними. Све су то исти поздрави, обичаји са малим нијансама и све је то исти народ.
Дмитровић је замолио присутне да се сјећање на Банију, Кордун, Лику, Далмацију и Славонију не отвара и не завршава само у оваквим случајевима, или само завичајним вечерима.
– Ако нас је неко заборавио и прије 30 година донио одлиуку да тај народ буде збрисан ми смо дужни, а Милош ту улогу обавља са великом енергијом и љубављу, да на разне начине очувамо сјећање и дијелове колико је могуће, као што их је Милош сачувао у корицама ове књиге.
ИВАНИЋ: Кордић припада галерији најзначајнијих личности културе Срба у Хрватској
Емеритус проф. др Душан Иванић истиче да описи Баније у Кордићевим књигама имају једино такмаца у сателитским снимцима, али чак ни у њима јер сателит не може да опише људе.
– Милош све о чему пише сјенчи меланхоличним, лирским тоном, оно што је добро и лијепо и више га нема. То је лирски доживљај дјетињства, пејзажи, скровита мјеста, пропланци, млинови усамљене куће… Има једна посебна страст Милоша Кордића, то су инвентари и каталози. Имена, презимена, имена локалитета, мјеста… То књигама Било једном на Банији даје вриједност прворазредне документарне литературе. Одјек душе Милоша Кордића у свим тим каталозима и инвентарима, описима предјела даје печат литерарности.
Иванићу се чини да Милош Кордић једва чека прилику да приповиједа, а и са великим задовљством описује и извјештава о околностима живота, предјелима и људима.
– Књиге свједоче о многостраној личности свог аутора. Од дјетињства до дана избјеглиштва и кумодрашке адресе. Кордић је био ђак, говедар, коњушар, јахач, бициклиста, фудбалер, организатор литерарних секција у школама гдје је радио, организатор културних дјелатности у Сиску. Кордић је од младих дана пјесник, новелиста, романсијер, хроничар, лексикограф, свједок живота свога завичаја…
Милош Кордић је, поручио је др Душан Иванић, у врху најзначајнијих личности, не културе Баније, него културе Срба у Хрватској.
– Било једном на Банији је по детаљима једна велика ситничарница, особито по описима мјеста сјећања, па и предмета. Пишући Милош се понаша као стари путописци који су описивали непознате стране земље и прилике, а заборавио је можда да је то искуство и његових читалаца, свих који су рођени у крајишким селима, па и градића до педесетих година, можда и шездесетих година, у Милошевим сјећањима налазе искуства која су заједничка.
Пролазе књигом богати фрагменти о банијском школству, култури, личностима…
– Мени се ипак највише доима ланац свједочења о добрим људима Милошевог дјетињства, одрастања и зрелости. О породичним односима, љубави и присности, не толико отац и мајка, браћа и сестре колико бабе, дједови, стрине, тетке, кумови, комшије. Толико добрих људи није могао смислити и изабрати Милош Кордић, они су били управо такви, пуна срца за другога. Чини ми се да тим људима припада и Милош Кордић. Ријечи које се читају у његовим књигама су проистичу из нашег дјетињства. То су знакови једне цивилизације која је умирала пред његовим очима и за његове младости. Често Кордић стварајући не размишља о читаоцу, већ о свом задовољаству казивања.
КОРДИЋ: Мој први буквар на Банији био је ћирилични!
Милош Кордић каже да нажалост није понио ништа што је од материјала до 1991. сакупљао, све је остало у стану ком је живио.
– Желио сам да напишем нешто што ће читаоца да сјети и подсјетио да је и он имао „Ћиру”, ту јабуку, бицикл… Баније сам прошао доста, волио сам је, волим је и сада у сјећањима у сликама које сам понио са собом. Оне су овдје у тим књигама, у причама и поезији. Банија поред своје природне љепоте, дивне природе, окружена ријекама, испресјецана рјечицама, прије свега Банија је народ. Увијек је за мене била народ. Његова трагична историја, језик, говор… У овој књизи ријетко гдје употребљавам стране ријечи.
Кордић се присјећа да се на Банији до шездесетих година писала ћирилица.
– Кренуо сам у Комоговину у школу и прва два разреда сам учио ћирилицу. Чувао сам буквар у Сиску до 1991. Онда је нестала ћирилица и почело је да нестаје много чега.
Кордић се захвалио уредници Сњежани Станишић јер како је рекао да ње није било не би било ни књиге.
– Много пута смо мијењали садржај, убацивали дијелове, избацивали, мукотрпно и вриједно је радила на књизи. Нашла је издавача, штампарију Графоофсет Ненада Врућинића, обезбиједила средства. Захваљујем Завичајном Удружењу Банија из Новог Сада и њеном предсједнику Миловану Половини, Фонду за избјегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону који су издвојили финансије за штампу, штампару Ненаду Врућинићу, Крајишком привреднику и Мирку Радаковићу, ГО Нови Београд, порталима који су најавили промоцију Банија онлајну, Савезу Срба из региона, Una Serbica, Банији и банијским селима и Слободној Херцеговини.
ФОТО: Миљако Радановић
Милош Кордић се прије свега захвалио својој породици јер без њихове подршке његов рад сигурно не би био тако плодоносан.
Захвалио се и ТВ Рас која је снимала овај догађај и њеном генерално директору и уреднику Зорану Кордићу.
Промоцији је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
