КАЗНЕ И ДО ПОЛА МИЛИОНА: Ускоро ћирилица ОБАВЕЗНА у Србији и Републици Српској!
-
Главне одредбе овог закона, чији је нацрт председник Србије Александар Вучић јуче у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште нашег националног идентитета
БЕОГРАД и Бањалука постигли су договор о још једном важном кораку ка заштити српског националног идентитета и јачању заједништва: скупштине Србије и Републике Српске требало би 15. септембра, на Дан националног јединства, слободе и заставе, да усвоје усаглашени Закон о заштити српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.
Главне одредбе овог закона, чији је нацрт председник Србије Александар Вучић јуче у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште нашег националног идентитета. Посебни акценат стављен је на поспешивање њене шире употребе у јавном животу, с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај.
Према нацрту закона у који су „Новости“ имале увид, сви државни и локални органи у Србији и Републици Српској, јавна предузећа, школе и факултети, као и привредна друштва са већински јавним капиталом и удружења која делују на националном и међународном нивоу убудуће ће у свом раду бити обавезни да употребљавају српски језик и ћириличко писмо.
На то ће бити обавезне и јавне медијске установе РТС и РТВ. Обавезна употреба српског језика и ћирилице, као матичног писма, по нацрту закона, обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, седишта, делатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда. Такође, културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава мораће да имају лого исписан на ћирилици.
Осим што проширује круг органа и институција који ће бити у обавези да користе ћирилицу – и то на све оне који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала – нацрт закона предвиђа и пакет стимулативних мера за приватни сектор. То се пре свега односи на привредне субјекте и средства јавног информисања у приватном власништву, за које се посебним прописима могу установити пореске и друге административне олакшице који у обављању своје делатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.
Вучић је након састанка са Додиком навео да су се сагласили да је сарадња између Србије и РС изузетна на свим нивоима и да српски народ не сме и не може себи да дозволи било какве сукобе и повратак у прошла времена.
– Наше заједништво и јединствено деловање на пољу економије, културе, образовања, историјског сећања ниједног тренутка не сме бити доведено у питање – поручио је Вучић, и нагласио да је са Додиком водио „суштинске разговоре о будућности целог региона“, а да су посебно разматрали иницијативу „Отворени Балкан“, али и конкретне пројекте, попут изградње дела ауто-пута од Кузмина до Бијељине.
Професор Жељко Будимир са Факултета политичких наука у Бањалуци каже, за „Новости“, да је ова иницијатива једна од најважнијих ствари за оснажење и заштиту српског идентитета, нарочито изван Србије, пред свим онима изазовима који следе:
– У БиХ српски идентитет је свакога дана на тесту, а тешка је позиција и нашег народа у Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији. Озакоњење једног од стуба нашег идентитета, писма и језика јесте важно за јединство читавог српског корпуса и у Србији и изван ње.
Српски народ не може да одбрани своју политичку позицију, ако не одбрани свој идентитет.
Будимир нема илузије да ће и ова иницијатива наићи на нападе:
– Свако заједничко деловање Бањалуке и Београда, па чак и кад је реч о заштити културе и језика, наилази на страшне осуде у БиХ, од политичког Сарајева, које у свему види неку великосрпску политику, до њихових западних заштитника.
Треба да видимо да ли смо као народ узрасли толико да обновимо оно што је срж наше културе, одлика по којој се препознајемо од других и која чини да се не претопимо у друго.
Најчвршћа је граница од језика, јача од сваког оружја.