• Државне и црквене власти Кнежевине Србије су 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, донеле одлуку да се Свети Сава проглашава за патрона свих српских школа  и донеле уредбу да се 14/27. јануар у свим школама најсвечаније прославља.

Не само у Србији, већ и у свим земљама где су живели Срби, ова одлука се поштовала. Прославе Савиндана нису биле само у школама већ су биле и у другим установама и удружењима. Свети Сава је представљао водиљу у унапређењу образовања и васпитања, поштовали су га сви људи српске културе и духовности.

Свети Сава је постао оличење српског националног идентитета и духовних вредности.

И у Херцеговини, која је одувек била српска земља, овај закон из 1840. године се поштовао спроводио и спроводи све до данашњих дана.

Тако је једна од бројних манифестација била и у Требињу, 14. јануара, давне 1904. године, под називом „Светосавска бесједа с игранком“ у организацији Српског православно црквено пјевачког друштва „СОКО“  из Требиња.

Чист приход са ове вечери, за коју је цена улазнице по особи износила две круне, био намењен оснивању друштвене читаонице. Новац од улазница и добровољне прилоге прикупљао је секретар друштва Јошо Сушић.

Имена приложника објављена су у српским новинским листовима.

Како је програм вечери  предвиђао, у првом делу, после уводне беседе, мушки певачки збор друштва отпевао је песму „Ускликнимо“.  Затим је Атанасије Поповић говорио песму Јована Јовановића Змаја „Гусларева смрт“.

Певачки збор се представио са још две песме „Вече тихо“ и „Еј Србине“ а  Јефто Дучић је говорио стихове песме „Курсула“.  У програму је наступио и гуслар Петар Тркља.

У другом делу програма приказана је позоришна представа „Херцег Владислав“, трагедија у пет чинова, по тексту Јована Суботића.

Представа говори о догађајима у Требињу и Невесињу  у периоду око 1460. године.

Владислав је био син Стефана Вукчића, херцега Светога Саве а мајка му је била Јелене Балшић.

Лик Владислава, херцега светог Саве, господара хумског и приморског, кнеза дринског тумачио је Ђ. Тупањанин, лик жупана Ђурађа В. Бабић, лик кнеза Озрена А. Поповић. У представи су још светле ликове тумачили С. Вујичић, Ј. Дучић, Д. Бокоњић, Р. Шакотић, Р. Видачић, Ј. Јеремић, М. Јокановић, И. Трифковић, као и једна дама Н. Ширко која је тумачила лик Видосаве.

На крају програма приређено је весеље уз играње српских народних игара.

У музичком делу програма учествовала је и војна музика дванаесте пешачке пуковније.

Тако су Требињци, као што то чине и данас, на достојанствен начин обележили Савиндан.

Све ово говори о процвату светосавског култа, о поштовању и неговању лика и дела просветитеља Светог Саве, принца Растка Немањића,  некадашњег владара Хумске земље.

Припремио  Миливоје Мишо Рупић