• После Другог светског рата Дубровник је био у саставу Хрватске. Због политике братства и јединства Срби нису могли да истичу своје постојање у Дубровнику, Цавтату и дубровачкој области. Као пример тог стања се може навести филм „Окупација у 26 слика” из 1978. године.

У филму се спомињу само Италијани, Јевреји и Руси. Филм је рађен по књизи комунисте и Србина католика Мате Јакшића „Дубровник 1941”. На једном месту у филму када цитирају неку усташку наредбу спомињу се и Срби без обзира на вероисповест. То је значило не само православни него и католици и муслимани.

Као реакција на Маспок 1971. Срби а посебно они окупљени у Српском културном друштву „Просвјета” у Дубровнику писали су графите „Ово је српски Дубровник” и  „Живио српски Дубровник”. У друштвима се певала песма   „Играле се делије насред земље Србије”. Као крунски доказ Српства служили су Срби католици, зато се почело поново понављати  „На врх Срђа вила кличе/ Здраво, српски Дубровниче!”. Како је приметио Тоља у Србији је тих месеци ширена ипак штура литература о Србима католицима у функцији одбране од великохрватског национализма. Као пример је навео Јорја Тадића и његов чланак  „Сабласти круже Југославијом” у Историјском часопису. (1)  

После победе ХДЗ на изборима у Хрватској, основан је 1991. Покрет за аутономију Републике Дубровник. У Дубровнику су се појавиле пароле „Србе на врбе” и  „Живјела Дубровачка република”. Док је пароле „Живјела Дубровачка република” власт брисала, пароле о Србима на врбама су остајале. Иницијаторима покрета за Републику Дубровник преко телефона се претило „да се не играју животом”. Многе присталице покрета су побегле.

Васиљко Вукоје је у својој књизи „Дубровник, адио” описао расположење дубровачких Срба : „Сусрећем дубровачке Србе. Старији говоре како је данас горе него ’41. г. Млади се страше … Видим да камиони “Дубровкиње” превозе оружје. На шофершајбнама  и церадама неких од њих слике Анте Павелића. … Данас  су балкони умјесто шугаманима, пеленама и другом робом окићени шаховницама. … Накнадно сазнајем да је ово дан-годишњице стварања тзв. Павелићеве НДХ. Шок”. (2) 

У Цавтат је за разлику од Дубровника без борбе ушла ЈНА. Одржан је 24. новембра 1991. састанак покрета за аутономију Републике Дубровник. На челу је био Александар Аполонио, дугогодишњи дубровачки окружни јавни тужилац. Били су решени да при разбијању земље остану у Југославији. Било је и оних који су одбили да приступе Покрету.  ЈНА је придобила огранке Покрета за Дубровачку Републику у Цавтату, Жупи и Затону. Само не огранак у Мокошници.

Професор др. Здравко Баздан у Мокошици био је  позван на разговор са капетаном Миливојем Вукмановићем.

Баздан је одмах рекао : „Господине капетане, знам зашто сте ме позвали. Позвали сте ме због Покрета за  Дубровачку Републику који је господин Александар Аполонио основао у Цавтату прије пар дана.”

У даљем разговору Баздан је истакао :  „Господине капетане, Покрет за  Дубровачку Републику није интерес мог народа. … “  Капетан Вукмановић је одговорио : „Не слажем се с вама, али поштујем ваш став”. После тих речи Баздан је устао и питао „Смијем ли ићи?” капетан је одговорио : „Можете!”. (3)

Са повлачењем ЈНА Mало веће се повукло са њима да би избегло хрватску освету.

Саша Недељковић
члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 575;

2. Вукоје Васиљко, „Дубровник, адио”, Београд, 1995, стр. 6, 14, 16, 23, 26, 41;

3. проф. др. Здравко Баздан, „Ратна Мокошица”, „Пома”, Дубровник, децембар 2023, бр. 8, стр. 28-32;