Сједи Стојан са четом хајдука
У биваку врх гатачких чука
И како су око ватре сјели
О свему су причу запођели
Онда Стојан свој дружини вели:
„Драга браћо и јунаци смјели
Дочуо сам и јатак ми јавља
Да се швапска припрема обавља
Да се спрема караван и свита
Ић у Гацко про равних Корита
Уз њих ступа и група солдата
Да их прати до градскије врата
Треба, браћо, бусију спремити
И дочек им добар припремити
Срешћемо их код Кобиље Главе
И побити ко вукови браве“

То хајдуци сложно прихватише
Што рекоше – тако учинише
Намјестише засједу на џади
Да швабову дружину ојади
И удрише озго са пећина
Док погибе солдата већина
Једни назад кренуше да бјеже
Други мртви преко пута леже
Међу њима и два официра
И чиновник што новац сабира

Кад престаде пуцњава и битка
И кад главе смакну сабља бритка
Сво оружје хајдуци скупише
И велики товар заплјенише
Па сандуке пребират зађоше
Пуно финог папира нађоше
Помислише да су то „нумера“
Које швабо за куће поћера
Да биљежи и да све попише
Ништа дивље да не буде више
Од хајдука нико није знао
Да папирни новац је настао
Њим почеше ватру потпаљиват
И у њега још дуван завијат
Тек када се нанизаше дани
Из дружине један се накани
Да саопшти своме харамбаши
Како сумња и како се плаши
Да је чуо у некој биртији
Да постоји новац у хартији
Па док није све пламен однио
Што претече, неђе би склонио

И у томе смутноме времену
Ријеше послат у град једну жену
Да провјери вриједност „папира“
А што оста то да се не дира

Она јави да је све истина
Па остатак подјели дружина

Јово Радош