О збирци приповједака о судбини малих људи у Херцеговини са краја прошлог вијека говорили су књижевници Миљенко Јерговић и Владимир Пиштало.

Јеговић је рекао да ријеч о књизи која приповједачки прозним средствима потпуно осваја читаоце и свједочи важне чињенице свога времена.

„Владика Григорије се у причама бави својим животом, својим временом и својом садашњошћу. Он говори о људима који су другима чинили зло, али много више о људима који су од других подносили зло, и при томе чини нешто драгоцјено у књижевности, животу и нашем одрастању. То је у књижевном смислу изванредно добро изведено, у друштеном смислу страшно важно, а у моралном смислу – бескрајно драгоцјено“, рекао је Јерговић.

Владимир Пиштало је навео да је ријеч о једној компликованој књизи, која у својим елементима подсјећа на „Башту сљезове боје“ Бранка Ћопића, што је велики комплимент.

„Волио бих да прву причу ‘Праг’ читају дјеца јер је јако добро штиво за младе људе. Посебно је важан осјећај радости код владике Григорија. Он се враћа радости, шали и не зна се гдје престаје молитва, а почиње прича, гдје престаје шала, а почиње поука“, навео је Пиштало.

Он је додао да у његовим причама мртви људи никада не одлазе, па смрти, у одређеном смислу – нема, а тај осјећај радости је одлика здраве природе владике Григорија.

„Он је човјек који је окренут другима, обнављању и радости живота, који има способност да види много љепоте у људима и крајолику“, рекао је Пиштало.

Владика Григорије је рекао да су у књизи реалне приче, догађаји које је сам преживио или су му их причали његови ближњи, а које имају печат његовог доживљаја.

„Ове приче показују да је живот често пута комплекснији него наша имагинација и измишљање, које свакако може бити корисно и умјетнички важно. Ове приче, тим прије што су истинити догађаји описани из мога виђења, дају важан аспект свему што можемо прочитати у овој књизи“, закључио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Д.Ч. / Радио Требиње