Да ли је вријеме да се предложе нова правила игре и нови цивилизацијски модели у складу својим вјековним исходиштима?
„Управо је потписан почетак Другог светског рата.“ Пол Дешанел(након потписивања Версајског споразума)
Новембра 2016. године руски аналитичар Сергеј Ишћенко написао је да за пар година слиједи нова Јалта, те да Америку чека повратак бумеранга – они, покушавајући да сруше међународне системе који им сметају, долазе у позицију „да им се расипају сопствене структуре”. Он даље прогнозира наставак процеса стварања мултиполарног свијета, вријеме нових Јалти и Потсдама, који ће уцртати коначне контуре постамеричког света, наступа 2020. године и износећи тезу да смо се новом Техерану већ потпуно примакли. Посебно значајно је његово разматрање значаја очувања поретка макар и нарушених међународних организација:
Реформисати је боље него рушити и градити из почетка. Због тога Русија и њени савезници веома опрезно прилазе свакој измени права и обавеза међународних организација, као и саставу њихових управљачких органа. Без обзира колико су УН у многим случајевима биле немоћне, од њих човечанство нема бољи механизам за усклађивање позиција и тражење компромиса. Ако ова организација буде уништена, доћи ће до политичке атомизације међународне политике. Фактички ћемо се вратити у стање с краја XIX и почетка ХХ века, када су потписивани споразуми и стваране алијансе свих против свих, а многе земље су учествовале у једном савезу истовремено имајући пријатељске односе са непријатељима својих савезника.[1]
Један од највећих договора конференције на Јалти је стварање УН умјесто Лиге народа која се дискредитовала у предратном периоду. Управо на Јалти су се СССР, САД и Велика Британија договорили о томе да ће у темеље нове свјетске организације бити стављен принцип једногласног прихватања одлука од стране земаља чланица СБ УН – одлука која ће касније омогућити да се блокирају западни покушаји да провуку противправне и крајње опасне одлуке по међународни мир и безбједност. Није случајно да данас многи на Западу теже да Русији одузму право вета, јер им она смета да сопствене војно-политичке акције у стратешки важним регионима свијета увију у међународно-правну обланду. (Петар Искендеров).
СРБИ И ЗАПАДНА ЗАМЕНА ТЕЗА
Разрушени државни системи у Јемену, бившој Југославији, Авганистану, Ираку, Украјини, напади у Сирији… представљају јасно свједочанство шта лом стабилних правила игре доноси и показује сву погубност отказивања од норми и модела сарадње који су 1945. предвиђени на Јалти. За Наталију Нарочницку, најважнији резултат Јалте и Потсдама било је успостављање фактичког континуитета СССР у односу на геополитички ареал Руске империје у комбинацији са новостеченом војном моћи и међународним утицајем.
Побједа, која је на мјесту велике Русије васпоставила силу способну да обузда тежње сваког ко би пожелио да свијет учини униполарним, предодређује и каснију „хладну“ борбу против њених резултата. Совјетска перестројка која је уништила СССР укинула је огромну брану и омогућила покушај уједначавања центра управљања. Човјечанство се изненада нашло пред новим глобалним питањем неуређеног простора бившег Советског Савеза, који се поново прекраја. (Александар Сергејевич Панарин).
Тежину пољуљане улоге Русије на својим плећима осјетио је на најстрашнији начин српски народ, који је најприје остао без државе за коју је положио огромну жртву, да би потом постао експеримент психолошког рата – замјене теза по којој је један од најслободарскијих народа на свијету добио етикету геноцидног. Тиме је Запад одрадио неколико задатака истовремено: реванширао се за поремећене планове доминације током Два свјетска рата; учинио је одмазду за српско одупирање глобализацијским процесима; уходан је модел контролисаног етноконфенсионалног сукоба, испробан је метод насилне демонтаже уз подстицање сукоба и експериментисано је вођење контролисаног рата, испробана је технологија „хуманитарне интервенције“ и, по први пут на европској територији, против хришћанског европског народа активно је, за рјешавање геополитичких, геоекономских и геокултурних задатака, употријебљен исламски фактор; нанесен је ударац Србима, народу словенском и православном, и зато туђем Западу, народу који је традиционално повезан са Русијом и оријентисан на Русе, те зато крајње немилом Западу; народу који је више пута том истом Западу показао своју чврстину и борбени дух (Андреј Фурсов).
Српски херојски отпор, међутим, имао је отрежњујућу улогу за Русију. Промјена власти у Русији директно је повезана са дешавањима на Косово и Метохији 1999. године (Часлав Копривица). Од почетка 1992. године, током рата у БиХ, правдајући своје поступке хуманитарним разлозима НАТО је низом корака постепено преузео водећу улогу у бившој Југославији. Сценарио усмјерен на успостављање „заштићених зона“ и на спровођење ваздушних удара прво је спроведен у БиХ, Хрватској, па Србији. Централизација свјетске моћи, усавршено коришћење „меке моћи“, па операција „Одбиј лет“ послужила је НАТО за улазак у рат у БиХ – први аранжман авијације био је у фебруару 1994, а прво бомбардовање услиједило је у априлу. Отворено кршећи Устав САД, повељу УН и НАТО-а САД су 1999. године предводиле НАТО у нападу на оно што је остало од Југославије.
Кључна одлука Јалтске конференције, која се односила на Југославију, била је одлука о подјели интересних сфера у Југоиславији fifty/fifty између Велике Британије и СССР-а. Совјети су у том тренутку били задовољни овом подјелом, јер су на Јалти добили Пољску и претежни утицај у Румунији и Бугарској. Југославија у вријеме Јалтске конференције није за СССР имала значај који је имала, прије свега, Пољска. Брозу је Јалтска конференција омогућила да добије два инострана тутора уз чију помоћ ће извршити пренос власти са легалних органа Краљевине (краљ и влада) на нове органе – намјесништво, привремену владу и привремену Народну скупштину, коју су формирали одмах послије Јалте.
Ови органи су само формално, кадровски били израз сједињења званичних органа власти Краљевине са револуционарном комунистичком влашћу, а заправо су спроводили вољу Броза. „За пренос власти послије Јалте најзаслужнији су Британци, који су уцјењивали свог таоца краља Петра Другог и који су помогли да хрватски двојац Броз-Шубашић оствари државноправну визију Хрвата из 1918. године о федералној/конфедералној Југославији. Док су Британци дали политичку подршку процесу легализације Брозових револуционарних власти, пре и нарочито после Јалте, СССР је Брозу дао војну помоћ и допринео ликвидацији јединица ЈВУО.
ВЕТО И ТЕСТИРАЊЕ СИСТЕМА
После Јалтске конференције Стаљин је очекивао да ће путем Партије и идеологије превладати у односу на Британце у Југославији, док су се Британци надали да ће преко претежног утицаја Хрвата и Словенаца у новој власти извући Југославију из совјетске зоне утицаја. Одлука са Јалте о подели утицаја у Југославији биће анулирана 1948. када ће Југославија у потпуности постати део Запада. Док је одлука са Јалте била на снази, омогућавала је Брозу да, лавирајући између два савезника, учврсти власт у земљи. Данас, на питању уласка тзв. Републике Косово у УН, тестираће се ефикасност права вета Русије и самим тим целокупног јалтско-постдамског система у оквиру ког је то право настало.
Све док правом вета блокира улазак тзв. Косова у УН, Русија ефективно контролише процес формирања нових држава, спречавајући учлањене творевина насталих противно послератном међународном праву. Давање сагласности за улазак тзв. Косова у УН не би било ништа друго до конвалидација противправне агрсије НАТО на СРЈ, из које је и рођена тзв. Република Косово. Посредно, то би било признање да само једна суперсила може да пресудно одлучује о војној интервеницији против неке државе и да одлучује о формирању нове државе. То би био крај јалтско-постдамском система”. (Зоран Чворовић)
Видљиве и невидљиве геополитичке границе 1945. довеле су до подјеле српског бића (и његовог немилог положаја):
„Чини се да Русија никада није у геополитичком смислу на Балкану одгирала до краја, не рачунајући трагичан улазак у Први свјетски рат. Чини се исто тако да ни данас Србија није у првој линији руских интереса. Много више, Русија је усредсређена на постсовјетски простор, него на Балкан. Са друге стране, Русија нема искренијег пријатеља у Европи од српског народа). Чишћење српског етничког елемента из јадранског залеђа и централних делова Хрватске може се посматрати и као преодхрана за Запад, да Русија сутра на тим просторима не би могла да пронађе православни елеменат довољно бројан да се политички организује и омогући Русији излазак на Јадран. У том смислу треба посматрати и данашљу црногорску идентитеску мимикрију. Године 1948. СССР (односно Русија) није дословно ништа учинио да њихова политика однесе превагу, иако није била без подршке, напротив.“ (Бранко М. Жујовић).
Очигледно да су Срби свјесни да слична врста геополитичких сфера постоји и данас и да се плаше да не (п)остану само „монета за поткусуривање“. Ипак, постоји и велико повјерење које српски народ гаји према В. В. Путину, сматрајући га највећим геополитичким стратегом 21. вијека, владару који добро познаје историју и који је свјестан значаја искуства Првог српског устанка, српско-турских ратова и оба свјетска рата.
Словенски вектор империјалне Русије конференцијом на Јалти није био преиначен у складу са цивилизацијским захтјевима, онако како је то увидио још Данилевски. То је можда тада и било на рубу неизводљивости. Ипак, остаје утисак да се отклоном од вијековне руске позиције, њеним преиначењем у складу са тренутним геополитичким интересима, Србима нанио велики ударац. Управо ће Срби бити народ са најмање права у Титовој Југославији. А сада, уочи двадесете годишњице од НАТО борбадовања Југославије, и даље остаје отворено питање да ли ће Русија успјети да се врати на Балкан и изњедри нови/стари политички и цивилизацијски пројекат који се неће косити са њеном историјском и метаисторијском мисијом заштитнице православља. Да ли је вријеме да се предложе нова правила игре и нови цивилизацијски модели у складу својим вјековним исходиштима?
Шира верзија излагања Милане Бабић на Међународној конференцији „Мировни сусрет држава у условима мултиполарног света“ посвећене Јалтинској (Кримској) конференцији из 1945. године.
Четврти март 2019, сала скупштине дипломатске академије Министарства спољних послова Руске Федерације
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
