О надгробном споменику Радоње Ратковића писао је, поред осталих, епиграфичар Марко Вего. Ћирилични натпис овог споменика објављен је са тачним читањем, али не сасвим тачним цртежом. Само у десној половини натписа састављеног из четири реда подједнаке дужине, уклесаног доста ситним словима, уочио сам на девет мјеста двије крупније и пет ситних непрецизности.
Надгробни споменик Радоње Ратковића на Калемегдану
Натпис је и изворно усјечен на веома неравној површини уже стране стећка типа сљемењака која сада представља његову источну страну. Када сам 15. јуна ове године, предусретљивошћу колектива Војног музеја на Калемегдану, по први пут видио и дотакао овај споменик, очекивао сам натпис позициониран на дужој страни сљемењака.
Ипак, захваљујући нешто ситнијим словима него је то уобичајено, овај релативно дугачки натпис могао је бити смјештен на ужој његовој страни. Крупније погрешке код цртежа-фотографије М. Вега уочене су код слова З у трећем реду натписа, као и код слова М у завршници другог реда гдје су нађене знатно дуже ножице. Ваља примјетити упадљиву сличност слова овога натписа са познатим старим натписима источне Херцеговине какав је натпис у порти цркве Светих Јоакима и Ане у Врхпољу у Љубомиру, натпис Добрашиновића у порти цркве Св. Вазнесења Господњег у Коњском у Зупцима или натпис Ивана Мрчића у селу Фатница са готово идентичним словом Г које тендира брзописном типу.
И овај натпис можемо, не само захваљујући помену господина војеводе Сандаља Хранића, смјестити у прву половину 15. вијека.
СПОМЕНИК Радоње Ратковића пренешен је у поставку Војног музеја у Београду половином шездесетих година 20. вијека у периоду врхунца југословенске истраживачке кампање на изучавању средњовјековних надгробних споменика Босне и Херцеговине.
Преко ивице зида јасно се види надгробни споменик Радоње Ратковића. Споменик лежи на платоу, у малом парку у јужном дијелу Војног музеја на Калемегдану
Избор је пао на овај споменик управо из разлога што доноси натпис који говори о погибији у служби војводе Сандаља па се жељело поставити га у поставку једног војног музеја. Но, у то вријеме, однешено је још вриједних споменика из источне Херцеговине, па и споменика високе умјетничке вриједности.
Овај крупни сљемењак не спада у споменике који по нивоу занатске и умјетничке израде спадају у изузетније и посебније споменике на овом простору и он је пренешен искључиво због натписа. Његова примарна позиција била је на кречњачкoм гребену Ћућеница у близини гатачког Кључа у којем се налазио средњовјековни град.
Поред њега, овдје су лежала и леже и данас, два крупна надгробна споменика, а опажају се и остаци неких већих зграда нешто источније.
Данас посједујемо доказе о оштећивању споменика источне Херцеговине одабраних за поставку Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву приликом транспорта. Такав се случај догодио, на примјер, у Радмиловић дубрави код Билеће као и у Рђусима код Љубиња. Још једном, поводом одношења овог споменика, желим скренути пажњу на недопустивост таквог поступка. Овакво увјерење износио сам и раније поводом одношења надгробног крста са Симиова који носи натпис Драгишића (Косаче) током 1963. године, као и других споменика са овог простора.
Такође, желим изнијети и бојазан за поступак са скелетним остацима покојника чији су гробови археолошки раскопавани, а скоро по правилу, стизало се до резултата који нам о животу наших вјерујућих предака нису рекли готово ништа.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
