• Крајем децембра 2022. године из штампе је изашла књига Милована Р. Пецеља  ХЕРЦЕГОВИНА ЗЕМЉА ПЕСНИКА.

То је издавачки првенац „Удружења Љубињаца у Београду”. Књига садржи 279 страна. Глосаријум је обогаћен са инструктивним прилозима који садрже 150 слика, углавном у колору, цртежа и карата који прате текст и у његовој су функцији. Рецензенти су угледни универзитетски професори Вељко Брборић и Војо Ковачевић. На крају је приложен индекс имена и географских појмова. Информације о књизи могу се добити на телефон (069/51 85 780)

ВЕЉКО БРБОРИЋ & ВОЈО КОВАЧЕВИЋ – (Из Предговора књиге Милована Р. Пецеља)  

Књига ХЕРЦЕГОВИНА ЗЕМЉА ПЕСНИКА садржи четири поглавља и додатак. Импресије – O Херцеговини и Херцеговцима, обојене су представама и антологијским запажањима о кршевитој Херцеговини и карактерним цртама Херцеговаца, која су у тренуцима надахнућа исписала значајна имена из српске науке и културе: Јован Дучић, Иво Андрић, Милош Црњански, Јован Цвијић, Момо Капор, Васко Попа, епископ Николај Велимировић, Радослав Братић и Јевто Дедијер.

Последња фотографија Мома Капора испред Клуба књижевника. (фото: Милован Р. Пецељ)

Књига је мозаик успомена које су остале урезане у памћење и сећају на године које је аутор провео са Рајком П. Ногом и Момом Капором. Ту су једнако значајна познанства и дружење са Гојком Ђогом, Радославом Братићем и Ђорђом Сладојем. Тако су настали Записи о пријатељима који су посвећени песницима и писцима које за живота сматрамо савременим класицима. Место у том друштву припало је и културном прегаоцу Николи Асановићу. Поред властитих запажања о њиховим делима, нису изостале занимљиве секвенце из живота које су се спонтано догађале испуњавајући нам дане, а често и ноћи. Највише их је било са Рајком и Момом који су били у наставничком ансамблу Филозофског факултета на Палама. Дружећи се са њима човек се увери у бескрајну моћ поезије и прозе. О њиховим слабостима није се писало, јер их они и немају. По њима се препознаје Херцеговина.

Прича о Херцеговини темељена је на делима Јевта Дедијера, аутора капиталне студије Херцеговина. Он, не само да је волео Херцеговину него ју је – уздуж и попреко – препешачио и дубински рашчитао, и према свету отворио књигом Херцеговина, која је постала образац и узор таквим истраживачким подухватима. То је још једна узвишена стаза генерације младобосанских „палих анђела”, о којој је тако узбудљиво сведочио Иво Андрић. Једном приликом Рајко П. Ного је казао  – „Он нам је кућу сачувао”.

Рајко П. Ного, Перо Зубац и Милован Р. Пецељ у кафани Шекспир у Новом Саду (фото: М. Р. Пецељ).

У овој причи заједно су песници, прозни писци и научници, јер сви они пишу и због тога се могу сматрати песницима, поготову када су они Херцеговци. Рајко П. Ного је често говорио „Сви који пишу су песници”, а „Херцеговина је земља песника”. Тако је и настао наслов ове књиге. Коначно, и Мика Антић је боравећи у Мостару говорио Херцеговци су рођени песници, а Мостар је њихово седиште.

У књизи су и записи о Алекси Шантићу, Јовану Дучићу, Милошу Црњанском, Добрици Ћосићу, Браниславу Нушићу, Перу Слијепчевићу, Јевту Дедијеру, Мустафи Голубићу, Симеуну Добрићевском, Славку Леовцу, Радовану Вучковићу, Новици Петковићу, Перу Зубцу, Зуку Џумхуру, Радивоју Симоновићу…

Сa промоције књиге Kлупко – Студентски културни центар Београд мај 2019. године. (фото: С. Јаковљевић)

Сећање на харизматичног ратника Михајла Мићу Љубибратића, блиског сарадника славног војводе Луке Вукаловића, и на богату, али необично храбру Холанђанку Жану Меркус нашло је место у књизи. Њен нежни и живописни лик био је јединствен међу хиљадама добровољаца у епском Херцеговачком устанку и Српско – турском рату. Да ли смо заборавили на балканског ратника и кавалира и на српску хероину Јованку Орлеанку?

Важна факта о приморској Херцеговини, тек Да се не заборави, подсећају нас на недавно разграничења када је Црној Гори предат простор Суторине. Дародавци су живи и заборавили су да је Лука Вукаловић био војвода Зубаца и Суторине која је важан краичак приморске Источне Херцеговине, што се не сме заборавити. Алекса Шантић је певао пре стопетнест година Наш стари доме. То и сада важи и важиће за Суторину, важи и за Мостар.

„Ћоровићеви сусрети” посвећени Рајку Ногу.(фото: Милован Р. Пецељ)

Mало је крајева који су кроз историју надмашили локалну митологију и симболику као што је имала Церница са средњевековним градом Кључем, који је био столно место Хумских владара Хранића и Косача. У тој херцеговачкој питомини су велики војвода Сандаљ и његова супруга принцеза Јелена Балшић Лазаревић имали владарске дворе, печатили повеље, градили цркве и испраћали караване  „Дринским путем” од Дубровника према Подрињу и назад. Од славног доба ништа није остало. Ови живописни предели су напуштени, што је неправедно, у односу на славно доба и историјско значење. У Херцеговини је превише пустих ограда, омеђина, оронулих и напуштених кућа и „подивљалих села”. Потребно је оживети овај питоресктни предео и слику столног града Кључа.

Рајко П. Ного Радослав Братић и Милован Р. Пецељ. (фото: Милован Р. Пецељ)

За крај ове приче одабрана је песма Рајка Петрова Ногова Вилов до која се добро уклапа у размишљања о завичају. Био је то емотиван завршетак једне Ногове мајске песничке вечери у Гајдобри која је прожета снажним завичајним осећањима. Та завичајна мелодија напуштеног породичног дома својствена је и нама као што је била и Рајку П. Ногу у драгом ми сонету Вилов до.

Књига је прича о људима и њиховим „грађевинама” који представљају културно-историјски темељ Херцеговине која се на раскршћу векова нашла у озбиљним демографским проблемима, што је важно питања опстанка ове светосавске земље. Пе­сни­ци нас соколе да смо генерација економског препорода и демографског опоравка Херцеговине којој је суђено да добије ново лице. Крајње је време за економски и културо-просветни опоравак Херцеговине који су важна претпоставка заустављање исељавања младих. Данас је Шантићева песма „Остајте овде” једнако актуелна као у време када је настала. Сетимо се Црњанског који је говорио – Херцеговина је, изгледа, срце наше земље.

Лазарева субота код Рајка Петрова Нога. (фото: Љиљана Ного).