У Херцег Новом, тачније у Суторини, у петак 26. септембра, у организацији ОБНОР-а ХН (1941–1945), а под покровитељством Општине Херцег Нови, биће одржано вече посвећено обиљежавању 150 година од Херцеговачког устанка – Невесињске пушке (1875–1878). Овај устанак представља симбол слободарства, јер ниједна буна или устанак након Карађорђевог устанка 1804. године у српским и другим земљама под турском окупацијом није изазвала толику пажњу европске јавности као што је то учинио управо Невесињски устанак.
Пише: Зравко Шакотић*
Периферија устанка, али и центар дипломатске активности, била је Суторина, која је као и Клек (данашњи Неум), од времена Карловачког мира 1699. године била османска енклава. Иако су је аустријски бродови држали затвореном од Херцег Новог, Хабзбуршка монархија је правила уступке. Становништво Суторине било је жива веза Херцеговине са Херцег Новим, још од времена Луке Вукаловића и његових устаника, чије је сједиште било управо у Суторини.
По природи ствари, како су забиљежили историчари, хроничари и новинари, Суторина и Херцег Нови, као и књажевина Црна Гора, нашли су се на страни устаника.
Према историчару Мирку С. Радојичићу (1895–1981) и његовој књизи „Херцеговина 1875–1878“ (Невесиње, 1961), у устаничкој војсци од 15 батаљона био је и Батаљон Зубачко–Крушевички са осам чета. Његови припадници били су из насеља четири области: Зупци, Корјенићи, Крушевице и Суторина. У устанку су учествовали и бокељско–кривошијски добровољци са четири чете, као и три чете легије добровољаца, међу којима је био и Симо Матавуљ (1854–1908), професор Поморске школе на Србини у Херцег Новом, касније познати писац.
У Херцег Новом је био формиран посебан одбор за прикупљање помоћи изгладњелом народу Херцеговине, а сакупљано је и оружје и добровољци.
У Суторини и Херцег Новом боравили су бројни новинари. Пјотр Петров, дописник „Руског мира“, описао је војводе Херцеговачког устанка и њихове сусрете са бароном Родичем приликом преговора о прекиду устанка 1876. године. Иако барон Родич није желио да на том састанку прими новинаре, о резултатима су они сазнали од војвода Лазара Соčице, Богдана Зимонића, Глигора Милићевића и архимандрита Милентија Перовића. „Руски мир“ је први послао свог дописника из Петрограда на херцеговачка бојишта и почео да објављује прогласе и апеле за помоћ устаницима. Захваљујући томе, сакупљено је 97.000 рубаља у сребру и злату.
О устанку и догађајима из Херцеговине писали су и бројни други листови: „Старо ослобођење“ (1875–1876), „Шумадија“, „Застава“ из Новог Сада (чији је уредник био Светозар Милетић), „Глас Црногорца“ са Цетиња, задaрски „Народни лист“ и многи други. Ипак, највише симпатија за устанак и устанике показивао је руски лист „Новоје времја“, који је готово свакодневно доносио вијести са херцеговачког ратишта и критиковао оне новине у руској царевини које су подржавале Порту.
У Суторини и Херцег Новом почетком устанка боравио је и археолог Антун Еванс (1851–1941). Његова археолошка истраживања поклопила су се са почетком устанка августа и септембра 1875. године. Инспирисан народним бунтом, вратио се 1877. и о бојевима у Херцеговини извјештавао за британски „Манчестер гардијан“. Његови извјештаји сабрани су у књизи „Илирска писма“ (Лондон, 1888), која је код нас преведена под насловом „Пјешке кроз Босну и Херцеговину августа и септембра 1875“.
Ове и бројне друге везе Суторине и Херцег Новог са Херцеговачким устанком (1875–1878), који је, како је записао војвода Гавро Вуковић, „учинио посебну епоху у историји српског народа – одјек те славне пушке из темеља је потресао сав српски народ, њен пуцањ одјекнуо је по читавом свијету“, били су повод да се организује свечано вече под називом: „Новљани у Херцеговачком устанку 1875–1878“ – у петак 26. септембра 2025. године, на платоу Меморијалног комплекса споменика ослободиоцима из ратова 1912–1918. и НОБ-а 1941–1945.
На овом јединственом часу сјећања на догађаје и славне претке говориће:
предсједник Општине ХН Стеван Катић,
публициста др Милан Р. Милановић, на тему „Новљани у Херцеговачком устанку 1875–1878“,
у име МЗ Суторина, присутне ће поздравити Боро Лучић, предсједник МЗ „Суторина“.
Организатори позивају грађане Херцег Новог, госте из Херцеговине и посебно потомке славних устаника да својим присуством увеличају овај сусрет „и да се сви озаримо слободарским духом и надахнемо дијелом слободара чије дјело вјечно живи“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
