У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.
Проф др Горан Максимовић (фото: Трифко Ћоровић)
Историчар књижевности проф. др Горан Максимовић из лепезе истакнутих дубровачких Срба издвојио је Спира Калика који је рођен 1858. године, а након завршене основне и средње школе у родном граду завршио је студије филологије у Бечу и у Грацу.
Међу оснивачима нишког позоришта
Након што је три године предавао у Дубровачкој гимназији 1882. године долази у Србију, најприје у Нишку гимназију и заједно са Стеваном Сремцем и Живаном Живановићем и групом интелектуалаца наредних шест школских година проводи у овоме граду у коме оставља огроман допринос у развоју културе.
– Био је активни учесник у оснивању Народног позоришта у Нишу 1887. године, иницијатор и оснивач црквеног пјевачког друштва, почео је да пише уџбенике за латински језик. Калик је потом једну школску годину провео у Крагујевачкој гимназији, а након тога једну годину у Крушевцу, да би 1892. године дошао у Београд и постао професор Прве београдске гимназије гдје је остао све до смрти 1909. године. Преминуо је у Трсту 27. маја 1909. године – рекао је Максимовић наводећи бројна Каликова остварења међу којима се издваја граматика француског језика и читанка латинског језика.
Неуморни полиглота
– Познато је да је говорио грчки, латински, њемачки, француски и италијански језик. Интензивно је преводио са латинског и италијанског језика, а преводио је дјела са старословенског језика. Објављивао је чланке најразличитијег типа о културном животу, образовању, о уџбеницима, путописне репортаже итд. Објављивао их је у часописима Наставник, Просветни гласник, Српски завет, Коло, Босанска вила, Дубровник… – рекао је Максимовић.
Он је додао да је Каликова велика страст била хорско пјевање па се укључио у рад Београдскога пјевачкога друштва чији је диригент био Стеван Стојановић Мокрањац. – Његова путописна књига од Београда до Солуна и Скопља подразумијева и најзначајнији његов литерарни искорак.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
