Обучени у народне ношње Војислав Томић и Младенка Граховац заклели су се једно другом на вјерност у цркви Свете Tројице у гатачком селу Југовићи, а то је прво вјенчање у овом храму након осам деценија.
По православним обичајима, у нови живот закорачили су у понедјељак, у храму који је један од најстаријих у Херцеговини и шире, а специфичан је и по томе што се налази на више од 1.200 метара надморске висине.
Војислав за “Глас Српске” прича да је гатачка површ оаза духовности и вјере у Бога, а неизмјерно му је драго што је са својом супругом Младенком баш у родном селу кренуо у нови живот.
– Важно је када крећете у нови живот, да се вјенчате тамо гдје сте рођени. Моја супруга је предложила да вјенчање буде у нашој сеоској цркви, што ме обрадовало. Неописиво сам срећан, јер је препознала колико ми значи и колико волим родно село, иако живим у граду због пословних обавеза – рекао је Томић. Како каже, рођен је у Југовићима за Нову годину 1989. године и кад год стигне иде на село.
– Ту ми живе родитељи и брат, а трудим се да одем да им помогнем у вези са сточарством, јер је пуно посла. Одрицање је велико, али уз слогу и љубав све се стиже – рекао је Томић.
Рођена Невесињка Младенка Граховац, која је у сеоском храму рекла судбоносно да свом изабранику, каже да никада не смијемо заборавити наше храмове, традицију и обичаје.
– Осјећај је предиван. Првенствено зато што је то црква у селу у којем је рођен мој супруг и за које је много везан, али и зато смо након толико година баш ми одлучили да се вјенчамо ту – рекла је Младенка додавши да су тиме послали поруку да све више младих жели да сачува село.
ХРАМ ОБНОВЉЕН ПРИЈЕ 11 ГОДИНА
Свештеник Александар Гајић каже даје у Херцеговини присутан задужбинарски дух јер ничу храмови.
– Тако су наши Југовићани 2012. године обновили овај храм. На срећу свих нас, ево било је и вјенчање. Прије пет година смо почели са налагањем бадњака испред храма након 80 година. Ми се равнамо по Другом свјетском рату када су Југовићи пострадали уз Придворицу, а инспирација за роман “Нож” било је баш ово село – рекао је Грчић.
Вјенчања су вјера и нада да у овом селу и даље има живота, каже свештеник Друге гатачке парохије Александар Гајић и наглашава да су то значајни догађаји за мјештане, црквени и вјерски живот.
– Видимо да људи још нису напустили херцеговачке планине. Имамо двоје младих који раде и привређују, који гаје породичне вриједности. По старом српском обичају у народним херцеговачким ношњама дошли су да приклоне главу својој икони, славској и црквеној у свом храму у Југовићима, да се одлуче за молитву Богу и баш ту узму благослов – рекао је Гајић.
Истиче да је храм у Југовићима једна од најстаријих цркава у Херцеговини.
– Имамо предање да је потомак Југовића рођен у овом селу. Ту су гроб и крст који су срушили Турци, а има предање да је село по њима и добило име – рекао је Гајић.
Иако је родом из Новог Града не крије одушевљење што службује у Херцеговини. Како каже, част му је што га је Господ ставио да служи у Гацку.
– Овдје су људи с поља високи, јаки и груби, а изнутра имају душу велику као небо. Благословен је онај који служи с њима, молимо се Богу и трудимо се да останемо заједно и у слози – рекао је Гајић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
