Гацко је пример да, у само неколико деценија, ваздушну бању умемо да претворимо у прашњаву варош на ободу јаме.
Са надморском висином од скоро хиљаду метара и повољном ружом ветрова, Гацко је до 80-их година прошлог века важило за ваздушну бању. Са почетком рада термоелектране ситуација се драстично променила, али је гором чини одсуство адекватних мера које би заштитиле животну средину.
Тако су становници овог места навикнути на здружено деловање прашине из рудника и пепела из димњака који спорадично засипају околину.
Ових августовских дана, услед дуготрајне суше, концентрација прашине је на врхунцу, па се дословно, као кроз измаглицу, назиру објекти, а планине по ободу поља се из града и не виде.
Најтеже је свакако радницима у руднику који раде у нечувеним условима. “Срећна” околност је да је механизација због кварова који се не отклањају, десеткована. Да се ради пуном паром, као што је карактеристично за јул и август, ситуација би била далеко тежа.
Рудник нема систем прскалица које би прашину смањивале јер је, како је то пре неколико година речено, прескупо је, па та инвестиција није у плану. Уместо тога, путеве у руднику посипа, кад је исправна, по која цистерна, што има ефекат посипања из флаше.
Из истог разлога- дакле, немара и одсуства воље да се уложи у очување квалитета живота становника Гацка, заштитни појас према јами рудника не постоји.
Зато је живот у прашини свакодневица која ће их пратити и у годинама које долазе.
Извештај који потписују надлежни каже да нас очи варају
Локална власт до сада није учинила ништа конкретно да се избори за поштовање минимума еколошких мера. Иако постоји, еколошки инспектор се у јавности није оглашавао ни по питању пепела, а ни сада прашине.
РиТЕ са своје стране врши мерења која у суштини не говоре ништа. Последње објављено је јуче за мерења од 17. августа, у којем се каже да прекорачења нема, односно, да је концентрација ПМ 10 честица у границама дозвољених. као, у осталом, и других параметара.
Па и сами грађани, са своје стране, ништа не чине да остваре своје право на здраву животну средину. Већина њих, будући да живи од термоелектране, ћутећи допушта да здрављем плати ту цену.
У Гацку не постоји ни једно еколошко удружење, а они који се усуде да укажу на могућност другачије праксе и инсистирају на поштовању еколошких прописа, бивају јавно таргетирани као страни плаћеници и/или припадници лобија за гашење термоелектрана.
Спас ће, као и обично на овим просторима, ће стићи са неба. Метеоролози су током ноћи најавили кишу након које ће лакше да се дише.
Биће то добра вест и за становнике села који су већ више од месец дана под рестриктивним мерама због несташице воде.
А то је још један од парадокса Гацка, подручја које обилује водама, а красе га и два језера- две акумулације изнад града.
Упркос томе, незаобилазни реквизити и овог лета били су канистери и флаше. Али, тако је то у друштву у коме се ослањамо на случај и срећу више него на рад и своју способност.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
