• У Београду у просторијама једног доста анонимног удружења откривен је споменик генералу краљевске војске Југославије, Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у спомен на мјесто гдје је била кућа у којој је становао са породицом до почетка Другог свјетског рата.

Кућа је претходних година порушена пред очима тог истог Београда, тако да јој је темељ ишчупан, а сада је на њеном мјесту модерна вишеспратница са делукс апартманима. То ме подсјети на руски Јекатеринбург и Јељциново рушење куће у којој је убијена царска породица Романов. Црвени злочини и недјела пресликани су и свирепи.

Отишао сам тек да видим овај сумњиви (предизборни) перформанс за наивне, националистички ријалити у престоници ријалити кича – јер како очекивати ишта достојанствено, и то за посљедњег краљевог генерала, мученика коме нису дали ни гроба у удбашој јазбини, а по којој потомци ознашких кожних мантила и голооточких спроводника и данас мутну воду точе. Муте је као 1945.

Било је ту најразличитијих духова каквих се може срести само у чистилишту Дантеовог пакла – шарених уљеза, политичких муфљуза, удбашких дојављивача, бораца и боркиња за слободу и разна бре-национална права, рашчињених попова, муљатора и подметача, азиланата из подземља и разних других сецикеса живота.

Било је нажалост и часних појединаца који су заведени искреном жељом помислили да је дошло прољеће истини и правди, а оно гле, ледена јесен свему српском којој се не назире краја. Баш као што пише у Дражевини на мјесту гдје је злочиначка Озна ухапсила Дражу и убила његову личну пратњу – Овдје је започела нова голгота српског народа којој се не назире краја.

Удружење које је организовало перформанс дио је скупштинског табора Социјалистичке партије Србије, ћерке Комунистичке партије Југославије. Трезвеноме доста, а лудоме мало.

Фалила је још само уметница Венди.

Горан Лучић