• Душко Радишић je Зрењанинцима познат као бивши дугогодишњи помоћник градоначелника који је за све житеље увијек доступан и на услузи. Међутим, мали број људи зна да је овај тихи, стрпљиви и ненаметљиви човјек направио програм за брзо превођење и на тај начин дао значајан допринос у одбрани готово свих српских заточеника у хашком казамату.

Душко Радишић (ФОТО: Лист Зрењанин)

Као истинском патриоти и родољубу велику захвалност за пружену помоћ изразили су му покојни Момчило Крајишник, Радован Караџић, генерали Мркшић и Ојданић…

– Готово сви оптужени Срби који су били у Хагу звали су ме и захвалили се за софтвер, једино немам поуздане податке да ли је мој програм користио предсједник Слободан Милошевић и касније генерал Ратко Младић. Била би ми част да јесу.

База од 400.000 ријечи

У разговору за Српско коло Радишић, отац Данила и Теодоре, открива како је дошао у ситуацију да активно учествује у одбрани српских оптуженика и зашто је управо питање Хага на њега кључно утицало да из мирног породичног живота уђе у немирне политичке воде.

Наиме, Радишић је крајем прошлог вијека широм региона био познат као веома надарен IT стручњак. Са појавом Windows 98 он је још крајем прошлог вијека направио први значајан програм за превођење сајтова. Стално је радио на његовом усавршавању да би послије неколико година био промовисан надалеко познат програм English Contact Tools 4, који је у свом рјечнику имао базу већу од 400.000 ријечи. Један дио његовог рјечника тада је користила Крстарица, у то вријеме најпознатија српска претраживач страница. И данас је овај програм у употреби, а број његових корисника већи је од 50.000.

Родитељи заслужни за љубав према програмирању

Љубав према информатици и програмирању Душко је наслиједио од својих родитеља Борислава и Наде који су још у вријеме старе Југославије радили као програмери у рачунском центру некадашњег гиганта комбината Серво Михаљ.

– Као дијете ишао сам код њих на посао и био опчињен бушеним картицама које су у то вријеме биле основна информатичка база. Средином осамдесетих родитељи су ми купили у Минхену први Спектрум. Игрице ме нису занимале, већ сам размишљао још тада како да рачунар користим у практичној примјени. Врло брзо отац ми је купио ПЦ- XT, у то вријеме најпрестижнији рачунар, за чије царињење је мајка дала три своје плате. Вријеме је показало да је то било веома добро улагање, јер је програмирање постало моје трајно опредјељење – присјећа се Радишић и додаје да се овим послом, као и сваким другим, могу бавити само они људи који су креативни, истински воле да истражују, али који имају и развијену менаџерску способност.

– У том периоду да би се бавили програмирањем морали сте да препознате потребе, понудите програм, заштитите производ и пронађете тржиште – прича Радишић који је прве програме почео да прави још у средњој школи. Тада се указала потреба за базе података које су биле примјењиване у локалном видео клубу, пицерији, продавницама и стоматолошкој ординацији Др Субу гдjе се користи већ више од 30 година.

– У другом разреду средње школе направио сам програм за анимацију. Посебан мотив за израду тог програма било је информатичко такмичење Наука младима за које сам се спремао. Правио сам се болестан двије недјеље и нисам ушао у школу да би завршио програм чији сам код одштампао на 74 странице апсолутно увјерен да ћу бити побједник. Био сам страшно разочаран кад сам сазнао да сам освојио тек четврто мјесто, јер сам презентовао најкомплекснији код. Жири је у образложењу истакао да не види перспективу за ширу примјену постављајући питање коме је такав програм уопште потребан. Нисам сигуран да је тада постојао AutoCad, али програм који сам направио свакако јесте нешто што је личило на његову претечу – прича Радишић и истиче да је ово искуство за њега било веома корисно.

По узору на Гејтса

Пратећи Бил Гејтса запамтио је поруку да сваки софтвер који штеди само један секунд времена има перспективу. То га је подстакло да програме прилагоди да буду једноставни, брзи и максимално корисни и да у почецима развоја интернета рјечник и брзо превођење је нешто што ће свима бити неопходно.

– Рјечникe сам развијао више година, да би га 1997. године комплетирао. Унаприједио сам га да преводи више ријечи и склапа једноставне смислене реченице. За овај мој програм се прочуло, па како су већ о њему објављивани чланци у стручним часописима Свет компјутера и PC Press, био сам неколико пута гост тада култне емисије Поларотор која се емитовала на тадашњем Трећем каналу РТС, а била је посвећена новим технологијама и радио Пингвину код легендарног Зорана Модлија. Заинтересован за мој програм, након те емисије позвао ме је Жарко Шаргин (касније велики пријатељ) који се за потребе своје фирме бавио превођењем, а касније ми је много помогао да обогатим и увећам базу рјечника. И не само то. Како је имао велику базу ријечи њемачког и италијанског језика, онда сам и ове језике додао у свој програм – прича Радишић и објашњава комплексност читавог посла.

– За разлику од германских и англосаксонских језика у којима је инфинитив основа, наша граматика је веома сложена, јер се свака ријеч мијења по роду и падежу, а опет неке од њих имају и потпуно друга значења. Ипак, након дуготрајног рада и бројних консултација са професорима српског језика успио сам да направим добар програм за брзо и једноставно превођење текста. Заштита је била таква да и у вријеме деведесетих и свеприсутне пиратерије није га било могуће копирати. Корисници су масовно тражили софтвер који је првобитно био на пет дискета, а касније на ЦД-у уз инсталациони код који се активирао преко интернета. Толика потражња омогућила ми је заиста добру зараду и врло лагодан живот – прича Радишић.

Хало, овдје Момчило Крајишник…

Од зарађеног новца купио је плац, направио кућу, тениски терен, мијењао аутомобиле, путовао, уживао са своје двоје деце Данилом и Теодором, а онда полазећи на љетовање 2003. године један позив је промијенио све.

– На мобилном телефону видио сам позив са непознатог броја. Јавио ми се глас који се представио као Момчило Крајишник. Рекао је да је чуо за мој програм и замолио ме да га продам његовом адвокату, како би га могли користити у Хашком трибуналу. Док ме је жена сумњичаво гледала, увјерена да се неко са мном шали, недуго затим, стигао је и други позив са непознатог броја. Био је то генерал Драгољуб Ојданић који је имао исту молбу. Не само за њих, већ и за све остале српске затворенике спремио сам програме. Наравно, никакво плаћање није долазило у обзир, за мене је то била велика и неочекивана част, патриотски чин, и заиста сам поносан што сам, ето бар тим малим гестом, дао ситан допринос у одбрани српске истине – каже Радишић и објашњава како је било потребно више недјеља да његови дискови стигну до српских заточеника у Хагу.

– Сумњајући да ко зна какве податке шаљем на дисковима, безбједоносна служба Хашког трибунала је њихов садржај детаљно контролисала. Због заштите података свака ријеч била је криптована и они би тек након неколико недјеља провјеравања дискове предали оптуженима – прича Радишић и каже да му је жао што тада није био у могућности да испуни жељу Момчила Крајишника.

– Чувам његовом писмо у коме ми је упутио молбу да превод буде исписан на ћирилици. Нажалост, како је програм рађен дијелом уз помоћ Visual Foxa који није препознавао ћирилично писмо, то једноставно тада није било могуће – објашњава Радишић и додаје да је тих година била велика потјера за Караџићем и Младићем.

Прислушкиван због Мотороле

– Често сам у друштву говорио да сам у прилици да би их сакрио у својој кући да их душмани никада не ухапсе. Пријатељи су ме савјетовали да пазим шта причам а ја сам на то одговарао нека ме ухапсе одмах ја ћутати нећу. И заиста, користећи мобилни телефон имао сам утисак како мој глас одјекује. Био сам увјерен да сам прислушкиван због контаката са Крајишником. Дуго година касније сам од неких познаника сазнао да је разлог прислушкивања био потпуно друге природе. Наиме, у то вријеме развоја мобилне телефоније ангажовала ме је Моторола да направим рјечник који олакшава куцање на тастури (Т9), односно чим укуцате прва два слова нуди најчешће коришћене изразе, данас сваки мобилни има ове могућности. С обзиром да је ријеч о америчкој војној компанији, једно вријеме сам био под присмотром БИА.

Гугл конкуренција

Радишић се потом осврнуо и на бесплатни Гуглов онлајн програм за превођење који се појавио 2009. године, а нешто касније могао је да преводи и комплетне интернет странице, што сам ја направио у свом програму 5 година раније.

– Потпуно сам био разочаран кад сам утврдио да Гугл у својој бази користи све оно на чему сам годинама радио и готово свакодневно усавршавао. Неко ће рећи, па добро сваки рјечник је исти, међутим, управо на ријечима које сам поправљао, допуњавао и усавршавао у Гугловој верзији видио сам исте оне грешке које сам имао на претходним верзијама. Осјећао сам се покраденим и размишљао да поднесем тужбу, али сам схватио да би све то било тешко доказати на суду. На другој страни осјећао сам и понос што је баш мој рад олакшао живот многим људима – прича Радишић.

Упркос томе његов програм је и даље у употреби, јер за разлику од Гугловог, може да ради без коришћења интернета.

Хало, овдје Радован Караџић…

– У то вријеме нажалост ухапшен је Радован Караџић, који ме је више пута позивао и захвалио се на програму који му је увелико олакшао комуникацију. Изразио је жељу да се упознамо, и за сада је моја неостварена жеља да одем у Хаг и сретнем се са њим. Међутим, Караџићев позив је веома утицао на мене, јер сам пред својим очима имао прилику да се увјерим како је тадашња власт спремна да преда све до посљедњег Србина само да би учврстила своје позиције – прича Радишић. Присјећа се хапшења генерала Младића као посљедње капи која је прелила чашу и одвукла га из мирног и лагодног живота талентованог програмера у бурне политичке воде.

Кад су изручили Младића ушао сам у политику

– У мени се пробудио онај револуционарни осјећај да промјене не могу да се десе уколико пасивно посматрам догађаје. Непосредно након изручења генерала Младића Хашком трибуналу у јулу 2011. године учланио сам се у СНС. Исте године сам био кум страначке славе – Свете Петке, да би за изборе 2012. године био и шеф изборног штаба у Зрењанину и заузео другу позицију на локалној страначкој листи. Као програмер који има усађен код да проблеме препозна, а потом нађе начин како да рјешења убрза и поједностави примијенио сам своје знање и резултат није изостао – прича Радишић, који је потом седам година био помоћник градоначелника Зрењанина Ивана Бошњака и Чеда Јањића, сада великих пријатеља.

Хвала предсједнику Вучићу што смо младе људе задржали у Зрењанину

– Свијет политике је другачији. Много непосредних контаката и динамике човјека тјера на брза и практична рјешења. Посебно сам срећан што смо, захваљујући подршци и разумијевању нашег предсједника Александра Вучића и његовој визији сажетој у програм Будућност наше деце, Зрењанину донијели неколико веома значајних IT фирми у којима се запослило стотињак младих програмера. Да у томе нисмо успјели већина њих би завршила у већим градовима или још горе у иностранству далеко од својих породица, а породица је стуб нације – каже Радишић који је и даље у Градској управи, али сада више посвећен IT сектору.

– Док сам био помоћник градоначелника бавио сам се готово свим животним областима, ипак, све вријеме сам пратио трендове у струци. Тренутно сам посвећен изради програма који више нису везани искључиво за Мајкрософтов оперативни систем, већ за рад на различитим платформама.

Програмер мора да вјерује у себе

Радишић је био више пута предавач на Webiz конференцијама које су се у Зрењанину одржавале под покровитељством Владе Србије. Окупљеним програмерима је држао предавања и преносио лична искуства.

– Програмери морају да имају свијест да је ово ера коју сами креирају и зато никад не смију да сумњају у своје способности, ако неко рjешење постоји ви га можете рjешити боље! Мој савјет је да раде за себе, јер ће тако увијек зарадити више него кад раде за друге или у јавном сектору. Зато је најбоље да искористе финансијску подршку коју омогућују Старт-ап програми и покрену сопствене послове.

Трифко Ћоровић