• Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве.

Душан Басташић; ФОТО: Глас Српске

Садржај писма објављујемо у цијелости:

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Улица Краља Петра бр. 5

11000 Београд

Србија

Бања Лука, 05. септембра 2023.

Ваша Светости, Ваше Високо Преосвештенство, Ваша Преосвештенства,

Од краја 2009. године, низом активности, наше удружење настоји објелоданити истину о страдању нашег народа у Госпићкој групи логора, претечи Јасеновца али и на многим другим стратиштима Покоља, злочина Геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ и тиме помоћи да наши сународњаци, кроз наравоученије, зарад достојног односа према нашим Светим новомученицима српским и свог биолошког опстанка, усвоје то историјско искуство у трајно памћење.

У нашем раду се ослањамо искључиво на резултате истраживања др Ђуре Затезала, др Милана Булајића и других наших историчара, на жалост малобројних, који су прије деведестих година овог вијека вриједно радили на истраживању и документовању страдања на подручју Независне Државе Хрватске.

Свједочимо, да од петооктобарских догађања, када је покојни др Милан Булајић истјеран из простора Музеја жртава геноцида који је основао и водио, почињу ревизионистичке активности дијела наше научне јавности, без нових истраживања, на основу „процјена“, на релативизацији страдања српског народа у НДХ са посебним нагласком на умањивање броја жртава Покоља, посебно оних пострадалих у логорима Госпић – Јадовно – Паг и логору Јасеновац.

Треба имати у виду, да се умањивањем броја жртава Јасеновца, умањује само број српских жртава. Тиме се вишеструко смањује процентуални удио српских жртава у укупном броју, руши парадигма о Србима као најбројнијим страдалницима, чиме се мијења, нарушава српска компетенција за осмишљавање пројеката културе сјећања и памћења, укључујући пројектовање и формирање Меморијалног центра у Доњој Градини.

Комплекс логора Јасеновац – Доња Градина, највеће српско стратиште из ере Покоља, усвојено је и неправедно слови као парадигма свих стратишта из тог периода.

На жалост, и Свети Сабор СПЦ је именовао тијело које је названо „Одбор за Јасеновац“ а недавно је преименовано у „Одбор за Јасеновац и остала стратишта“.

Госпићка група логора, стратишта српског народа у Лици, Славонији, Банији и Кордуну, Босанској Крајини, Сријему, Херцеговини, Подрињу, Средњој Босни и Семберији, никако се не могу свести под „остала стратишта“.

То је свакако увредљиво за пострадале жртве, још живе малобројне преживјеле и њихове потомке.

То је свакако и допринос (не)култури заборава.

Када свједочимо да низом активности, институције, свјетовне и вјерске, Музеј жртава геноцида и Одбор за Јасеновац и остала стратишта САС у чијој је компетенцији изучавање Геноцида, осмишљавање и провођење активности на пољу културе сјећања и памћења, упорно, отворено, јасно и недвосмислено износе „процјене“ броја пострадалих Срба у Јасеновцу, идентичне онима њихових колега из Хрватске а у супротности са бројем наших страдалника, дубоко упретаним у свијест и историјски код нашег народа, наша је обавеза да реагујемо.

Дуго би требало да наведем сва чињења, нечињења и злочињења челника поменутих институција према нашем удружењу, једином са подручја Србије и Српске које организује молитвено – комеморативна сабрања на подручју Лике и острва Пага и које се једино бави лоцирањем масовних гробница на том подручју.

Тражимо и очекујемо да у складу са Вашим овлаштењима, одговорношћу и чашћу у коју дубоко вјерујемо, размотрите и донесете једину могућу одлуку, да се са кључних функција, вјерских и свјетовних, Предсједника Одбора за Јасеновац САС СПЦ и Предсједника Управног одбора Музеја жртава Геноцида удаљи Јован Ћулибрк.

С поштовањем,

Душан Ј. Басташић

Оснивач и предсједник удружења