• У Добровољачкој улици у Сарајеву данас су почаст војницима некадашње ЈНА, убијеним 1992. године, одали чланови породица страдалих, преживјели злочина и званичници Републике Српске.

Учесници обиљежавања овог догађаја, на мјесту страдања војника ЈНА положили су руже и маслинове гранчице, те прислужили свијеће.
Први пут ове године свештеници Митрополије дабробосанске служили су помен убијеним војницима на мјесту страдања.
Јаке снаге припадника МУП-а Кантона Сарајево објезбјеђивале су овај скуп, који је протекао мирно и достојанствено.
Током служења парастоса дошло је до мањег инцидента када је неколико чланова удружења „Зелене беретке“ на мосту Дрвенија, недалеко од мјеста обиљежавања, развило заставу такозване Армије БиХ.
Обиљежавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, те директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.
Министар Савановић је рекао да се данас обиљежавају 23 године од страдања невиних и недужних младића само зато што су били у легалној и легитимној војсци бивше Југославије.
„Не смијемо заборавити прошлост, али прошлошћу не смијемо заробити нашу будућност. Ми не живимо више у свијету наших очева, већ у свијету наше дјеце. Битније је куда идемо него одакле долазимо“, поручио је Савановић.
Након вјерског обреда, те полагања цвијећа и паљења свијећа, колона аутобуса, под јаким обезбјеђењем припадника МУП-а Кантона Сарајево, кренула је назад у Источно Сарајево.
Обиљежавање 23 године од злочина организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се 3. маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан /крњег/ Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.
Иако је за безбједност младих војника гарантовао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута оружаним нападом.
Првих дана маја 1992. године мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено.

Стевандић: Бошњачки врх да се поклони убијеним војницима

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић поручио је да бошњачки политички врх и врх БиХ треба да дођу на мјесто страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици и поклоне се онима који су невини убијени, који нису нападали, него су излазили из Сарајева.
„Док не буде тога, неће бити правде у БиХ“, рекао је Стевандић новинарима након што је у некадашњој Добровољачкој улици служен помен и положено цвијеће поводом обиљежавања 23 године од звјерског убиства војника бивше ЈНА.
Стевандић је истакао да, док год политичари из Федерације не буду исказивали поштовање према оваквим стратиштима гдје су побијени невини, БиХ неће бити заједничка земља и неће бити заједничке будућности.
„Пошто су сви предсједници Републике Српске обилазили Сребреницу и одавали почаст убијеним, заробљеним, несталим, ред је да се овдје не дешавају помени под кордонима полиције и обезбјеђењем, већ да се пружи рука помирења и да се покаже поштовање“, рекао је Стевандић.
Коментаришући тврдње бошњачких политичара да су бранили Сарајево од „агресора“, Стевандић је рекао да су то приче које су резултат властитих фрустрација или наметнутих теорија о настанку БиХ.
„Ми очекујемо да ти политичари дођу овдје и онда се можемо надати заједничкој будућности. Очекујемо јер је то ред. ЛЈудска и Божија правда је да се ода почаст онима који нису пуцали ни на кога, него су овдје у засједи побијени“, нагласио је Стевандић.
Стевандић је рекао да, када бошњачки политичари покажу ту врсту поштовања и суживота, „онда се и ми имамо чему надати“.
„Ми морамо бити јаки и храбри и морамо тражити да се покаже достојанство према нашим жртвама, као што и ми изражавамо достојанство према свакој другој жртви у БиХ“, поручио је Стевандић.

Којић: Злочин над припадницима ЈНА дјело система

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да злочини над припадницима бивше ЈНА и Србима у Сарајеву представљају дјело система и тешко да данас било ко може увјерити у супротно.
Којић је нагласио да је посебно апсурдно да овакви злочине, који су дјело политичких, војних и полицијских функционера тадашње Републике БиХ нису добили судски епилог.
„Сви добро знамо да постоје бројни материјални докази о овим стравичним злочинима. Знамо да је још 2012. године ДЖуд Романо, страни тужилац, обуставио истрагу у овом предмету и чак у свом образложењу рекао да су припадници ЈНА, који су поштовали закон и међународно право и поштовали претходно постигнути договор – представљали легитимни војни циљ“, рекао је Којић.
Према његовим ријечима, то је још један апсурд правосуђа БиХ и оно што посебно брине је да већ три године Тужилаштво БиХ није радило по притужби, ни Министарства унутрашњиј послова Републике Српске, нити породица које су то урадиле преко својих заступника, односно адвоката.
Он наглашава да је очигледно да не постоји воља нити жеља да се процесуирају највиши политички, војни и полицијски функционери тадашње БиХ.
„Ми ћемо и даље истрајати у напорима да овај злочин и слични добију судски епилог, јер је очигледно да бошњачка политика не жели да се измијени слика карактера рата како је они представљају и да се стварно утврди какав је био карактер трагичног сукоба“, истакао је Којић.
Којић истиче да је јасно да су највећи злочини почев од Сијековца, Добровољачке улице, Тузланске колоне на самом почетку рата били пуцањ у Србе од Бошњака и њихове политике коју и данас проводе, јер очигледно имају знатна утицај на Тужилаштво БиХ да се ови злочини не процесуирају.

Дуњић: Достојанствено обиљежено страдање припадника ЈНА

Предсједник Пододбора Владе Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић изјавио је Срни да је задовољан што је што је обиљежавање 23 године од страдања припадника ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици протекло мирно и достојанствено.
Дуњић је захвалио припадницима Министарства унутрашњих послова /МУП/ Кантона Сарајево, који су професионално одрадили свој посао.
„Мислим да ће грађани Сарајева схватити поруку коју смо упутили маслиновим граничицама – поруку мира, што је наш одговор на њихове графите“, рекао је Дуњић.
На питање како коментарише чињеницу да су бивши припадници такозваних „Зелених беретки“ развили ратну заставу у непоредној близини мјеста на којем је служен парастос страдалим припадницима ЈНА, Дуњић је истакао да је то ствар културе и цивилизације.
Поручник ЈНА Жељко Пантелић изразио је жаљење што је на обиљежавању у Добровољачкој улици и ове године он једини представник старјешина бивше ЈНА са територије Србије.
„Жао ми је што са територије Србије ништа није организовано да они, којима су страдале колеге, дођу на овај помен. Сваке године шаљемо поруке мира, а послије свега што сам проживио и након 23 године нико још није одговарао за злочин“, рекао је Пантелић, који је био заробљен у Добровољачкој.
Он је додао да би најбоља порука мира била да злочинци буду изведени пред суд, јер су заробљени и рањени припадници ЈНА прошли ужасну тортуру. „Противно свим женевским конвенцијама, то није требало да се деси. Криво ми што овдје још нико не прихвата да је тада почињен злочин“, рекао је Пантелић.
Он је испричао да је након рањавања 1992. године у Добровољачкој улици био превезен у болницу Кошево, гдје су га рањеног тукли и малтретирали. „Било је и других војника који су након рањавања у самој болници Кошево били малтретирани и тучени, као што је био случај са десетаром Ивицом Симићем“, додао је Пантелић.
Учесник колоне ЈНА која је нападнута у Добровољачкој улици Срђан Лукић истакао је да страхови остају и сјећања не блиједе.
„Сваке године се нађе неко нови који дође на мјесто гдје је доживио највеће трауме у свом животу. Ове године сам срео двојицу људи које нисам видио 23 године“, рекао је Лукић.
Он је изразио наду да ће и идуће године бити обиљежено страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици, јер му то значи много.
„Нисам ту да о томе судим. Дошао сам само на мјесто да се подсјетим на нешто због чега ни дан данас не схватам зашто смо моји другари и ја са 19 година доживјели овако нешто“, рекао је Лукић, одговарајући на питање како гледа на чињеницу да ни 23 године послије напада нико није одговарао за убијене припаднике ЈНА.
Он је поручио да бивши прпадници ЈНА нису били у Сарајеву да наносе зло, али да су страшно зло доживјели.
Слободан Бојанић из Прибоја, који је рањен у војној колони у Добровољачкој улици и први пут након 1992. године дошао у Сарајево, каже да се борио са емоцијама, јер се није лако присјетити тог догађаја.
„Понекад нисам желио да дођем, а понекад, када видим на ТВ-у, буде ми жао што нисам присуствовао обиљежавању страдања мојих другова Здравка Томовића и Милорада Ђукића“, рекао је Бојанић.
Он је испричао да је рањен код зграде Команде у Добровољачкој улици. „Ту су пришли ауту, разоружали нас, поваљали по асфалту и пуцали по нама без икаквог упозорења и повода“, рекао је Бојанић новинарима.
Он је додао да су га након превијања пребацили у болницу Кошево, гдје су га на улазу малтретирала цивилна лица.
„Мислим да су цивили, да није болничко особље и чак су ме уболи некаквим ножем у леђа. Послије тога ме је докторица одвела на одјељење и више нисам имао проблема, јер се болничко особље према нама односило релативно добро“, рекао је бивши припадник ЈНА из Прибоја.
Бојанић је рекао да је 11. маја са још двојицом припаника ЈНА – Зораном Хаџићем и Зораном Пантићем размијењен за припаднике такозваних Зелених беретки.
Богданка Томовић, мајка убијеног Здравка Томовића, рекла је да чланови породица нису дошли да убијају и да поштују сваку жртву.
„Сина ми сада зову зликовцем, а убијен је са 19 година за воланом. Екстремиста је убио моје дијете, дијете града Сарајева. Мој Здравко је овдје одрастао, он није дошао да осваја свој град“, истакла је она.
Гордана Гвозденовић, чији је брат убијен у Добровољачкој, оцијенила је да је ситуцаја ове године много боља него претходне, када је било много увреда према породицама и учесницима колоне.
Она је изразила наду да ће некада и политичари из Федерације БиХ да се поклоне невиним жртвама.
Милисав Милинковић, ујак убијеног Здравка Томића, упитао је због чега сарајевске власти не дају да се помен одржи на мјесту гдје су војници убијени. „Овдје нема ни Д од државе“, поручио је он.

Извор: Независне / Срна