• У великој сали Коларчеве задужбине одржан је 25. по реду Фестивал гуслара Србије. Манифестација која под окриљем Савеза гуслара Србије постоји већ четврт вијека окупила је и овога пута око 800 заљубљеника у епску поезију и звук гусала.

Како гуслама доликује, под српском тробојком, а у духу вјере испред слике манастира Острог Химну “Боже Правде” отпјевала је Николина Ковачевић.

Потом је госте поздравио и гусларско надметање прогласио отвореним предсједник ДГ “Јанко Сердар Вукотић” Рашо Вучинић.

Да су гуслари добро припремљени наговијестио је млади Срђан Авдаловић из ДГ “Стара Херцеговина” који је први наступио и жирију одмах наметнуо високе стандарде.

Публика је са пажњом пратила сваког такмичара, а гласно је поздрављен гуслар Петар Шишовић из ДГ”Никола Тесла” који је казивао стихове пјесме Радовану Караџићу.
Веома је била гласна публика, док се под шајкачом знојио Никола Тошић, члан ШГ “Сандић”.

Сјенку на финално вече бацили су чланови ДГ “Бајо Пивљанин”. Наиме, гуслари Марко Шћепановић, Зоран Племић и Саша Лакетић нису наступили. Њихов наступ сигурно би утицао на екипни поредак, а никад нећемо сазнати да ли би у појединачној конкуренцији редослијед био другачији.

То нимало не умањује сјајне наступе тројице првопласираних гуслара. Веома убједљив наступ Александра Таушана члана ДГ “Стара Херцеговина” стиховима пјесме “Мени рука, а теби ђевојка” донио му је заслужену титулу. Најближи побједнику био је Милан Мрдовић из ДГ “Сердар Јанко Вукотић”, док је трећепласирани гуслар Миљан Вујовић члан ДГ “Вук Мандушић” из Врбаса.

У екипној конкуренцији дилема није било. Тако је прво мјесто заслужено припало ДГ “Сердар Јанко Вукотић” који је у финалу наступио са чак пет такмичара. Друго мјесто припало је ДГ “Стара Херцеговина”. За можда једино изненађење побринуло се ДГ “Радован Бећировић Требјешки” који су завршили на трећем мјесту.

Лијепо је било од стране домаћина и организатора Раша Вучинића што је захвалницама наградио гусларске легенде: Мирка Добричанина, Воја Станишића, Драшка Малиџана, Славка Алексића, Миломира Миљанића, Јова Радоша, Вукојицу Сандића…Организатор се захвалио и бројним спонзорима међу којима и угледном београдском адвокату Боривоју Боровићу, представнцима Црногорско-херцеговачког покрета…
Оно што је свим посјетиоцима упало у очи је да на плакату нигдје није стајао ни натпис ни грб Савеза гуслара Србије што је сасвим сигурно покварило иначе добар укупан утисак.
Утисак је да је жири био веома објективан и да нису подлегли притисцима навијачког дијела публике.

Чланови жирија су били: Маринко Бајчета, Славко Јекнић, Јован Лакићевић, професор Јово Радош и Драган Малиџан. Контролор је био Андрија Миликић, а техничку комисију чинили су Раде Црногорац и Мираш Лазовић. Програм је водила новинарка Српског кола Весна Вуковић.
Међу бројним званицама био је и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.

Знате ли зашто је за Херцеговце Таушан омиљени гуслар?
Александар Таушан временом је постао прави херцеговачки фаворит. Своју љубав према Херцеговини показао је учешћем у акцији “Подигнимо Пребиловце” која је почела гусларском вечери у Панчеву. Управо је Александар био њен домаћин, а увијек се радо одазивао сваком позиву својих земљака.
Они који су дан раније стигли у Пребиловце уочи освештања Храма Васкресења памте да је те ноћи у најстрадалнијем српском селу одјекивао звук Александрових струна.
Васкрс је и кад се након дуго времена чује звук гусала…..
Више него довољан разлог да се Херцеговци са истом емоцијом радују побједи Александра Таушана.
Изванредан наступ имао је и Срђан Авдаловић, велика херцеговачка нада.
Он је дошао до петог мјеста и доказао и себи и публици у којој је био и његов отац Момир да су најбољи дани тек пред њим.
Савез гуслара Србије исписао је странице и јубиларног 25. фестивала гуслара Србије.

Текст: Трифко Ћоровић
Овај текст није дозвољено преузимати без писмене сагласности уредништва сајта