• И ове године је Славко Гојковић власник фирме „Омега Хеминг “ је на 8. Гатачком сијелу у Београду у име Клуба Гачана наградио најбоље  студенте поручивши им да никад не забораве своје српске коријене из Херцеговине -Војводине Светог Саве.

Општина Гацко већ годинама стипендира већину студената. И у бившој земљи ова општина се одликовала по високом проценту високообразованих грађана, а тај тренд задржан је и до данашњих дана.

У жестокој конкуренцији није лако бити најбољи, а ове године то признање заслужено је припало Наташи Говедарици, студенту четврте године Рударско – Геолошког факулета у Београду са просјеком 9,67.

Другопласирани је Радован Бајовић студент четврте године Медицинског факултета са просјеком 9,46.

У разговору за Слободну Херцеговину двоје најбољих гатачких студената су рекли да оцјене у средњој школи не морају да буду никакво посебно мјерило.

– Не постоје добри и лошији ђаци. Учење је ствар навике. Школа у Гацку је била добар темељ, али успјех зависи од самог појединца и његовог рада – кажу Наташа и Радован који већ сада размишљају о наставку образовања у иностранству.

Занимљиво је да су Наташа и Радован током школовања у Гацку сједали у истој клупи и то, како кажу, никад не у првој.
– Били смо међу бољим ђацима, али не и најбољи. За успјех је потребан континуитет – откривају Наташа и Радован.

Славко Гојковић награђује најбоље гатачке студенте

Обоје су знали да желе природне науке, а сплет околности је утицао на коначан избор.

– Могао бих да поручим онима који желе да упишу медицину да то ураде, па чак и ако је толико не воле, завољеће је као што сам и ја. Одувијек сам знао да желим природном науком да се бавим, посебно зато што ме је увијек занимала хемија и биологија. Пошто друге биолошке гране касније нуде ужи спектар запошљавања касније, одлучио сам се за медицину у којој сам могу да бирам специјализацију – поручује Бајовић не спорећи да човјек често и не може да бира него живи онако како му је суђено .

Причајући о средњошколским данима Радован је посебно издвојио професорку хемије Наду Бумбић из Гацка.

– Радо бих се вратио у Херцеговину, али на жалост, то није реалност. Херцеговина не пружа велику шансу младим људима да се даље развијају, а често никакво мјерило није знање и диплома, већ партијска књижица – тужно констатује Радован.

Наташа не искључује могућност повратка у Херцеговину, а будућим студентима поручује да само континуираним великим трудом и радом могу да се добију жељени резултати.

Наташа и Радован су поздравили и свог средњошколског разредног старјешину (некадашњег IV/Г1 разреда) Ђорђа Дабарчића.

Т. Ћоровић