ДАРКО ТАНАСКОВИЋ: Балкански градови треба да се врате давно досегнутим цивилизацијским тековинама

  • У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Дарко Танасковић (Фото: Трифко Ћоровић)

Истакнути српски филолог и дипломата Дарко Танасковић је у свом излагању истакао да треба размотрити у којој смо мјери данас способни да будемо на висини сјаја сопствене прошлости, односно сопствених цивилизацијиских досега.

ВЕЗЕ ЕПСКИХ ГРАДОВА

У свом излагању је нагласио везе између три балканска епска града Београда, Дубровника и Призрена.

– У изванредној књизи Мирјане Детелић Епски градови пронашао сам цитат из лирске пjесме који каже: „Анђелија руже брала испод града Дубровника, у Дунав се огледује сама собом говори”. Дакле, мудрија је лирска пјесма од много чега другог, а држим да је умјетност, поготово народна и колективна много научнија од саме науке. У истој књизи можемо пронаћи како се о Београду, Дубровнику и Призрену говори као епским градовима са готово идентичним епитетима, који су сами по себи стереотипни. Међутим, та стереотипност не треба да завара, јер они никада нису плод случајности, већ сублимираног памћења које је много дубље.

Танасковић је нагласио да цитат „од влашкога шекер Дубровника” јасно описује слојевитост и богатство дубровачке прошлости, која се никако не би смјела посматрати површински.

МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ ДАНАС СТАНУЈЕ САМО У БЕОГРАДУ

Он је у свом излагању истакао да је Београд био и остао отворен град, али да се то не може рећи за Дубровник и Призрен.

– Искључиво због националног инжињеринга практично је уништена природна мултикултуралност – рекао је Танасковић изражавајући наду да ће се у будућности неке ствари ипак промијенити.

– У наступајућим годинама и деценијама које ће бити тешке и у којима ће се говорити о раздвајању, подјелама, па и сукобима, потребно је да се сви заједно вратимо цивилизацијском богатству наших градова у којима би, као и у прошлости могле да се ткају нове цивилизацијске нити – закључио је Танасковић.

 

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: Слободна Херцеговина » Историја нас учи о тијесним везама између Дубровника и Београда

Оставите коментар