• Ветерани Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске који живе у Србији састали су се у Београду и на пригодан начин обиљежили 29. година од формирања Корпуса. Предвођени командантом генерал-мајором Радованом Грубачем, овом скупу је присуствовало десетак официра из команде и јединица Корпуса.

Сједе, с десна: Александар Крнојелац, официр штаба Фочанске бригаде; Спасоје Ђого, пилот РВ Републике Српске; Душан Лужајић, командант артиљеријског дивизиона у Требињској бригади; Зоран Пурковић, командант Невесињске бригаде; Никола Гузина, командант батаљона у Невесињској бригади; Стоје, с десна: Митар Ковач, командант дивизиона у Калиновачкој бригади; Зоран Јањић, начелник штаба Невесињске бригаде; Ранко Шиљеговић, начелник артиљерије у Невесињској бригади; Радован Грубач, командант Херцеговачког корпуса; Радмило Кравић, командант позадинског батаљона Невесињске бригаде; Томо Врећа, командир минобацачке чете у Невесињској бригади; Горан Аћимовић, официр у команди Херцеговачког корпуса; Милан Драгојловић, официр Војске Србије; Петар Нинковић, командант Чајничке бригаде; Маринко Уљаревић, пилот РВ Републике Српске.

Окупљене у београдском ресторану „Мали викенд“ поздравио је командант Радован Грубач. Он је изразио задовољство што су се ветерани Херцеговачког корпуса и у времену искушења пандемије окупили како би на достојанствен начин обиљежили један од најзначајнијих датума у новијој историји Херцеговине.

– Херцеговачки корпус формиран је у  мају у изузетно тешким условима. До јесени исте године постао је озбиљна оперативна јединица која је бројала 24.000 људи. Херцеговачки корпус је бранио и одбранио српску Херцеговину. Иза нас на тој земљи остао је да живи српски народ – поручио је генерал Грубач.

Он је подсјетио да је 12. мај дан кад Срби славе Светог Василија Острошког и Тврдошког.

– Негдје током 1994. године,  на приједлог команде Корпуса, блаженопочивши владика Атанасије благословио је да овај дан буде слава Херцеговачког корпуса. Међутим, ту славу никад нисмо ни били у прилици да прославимо – рекао је Грубач који је истакао да Херцеговина никада не смије да заборави хероје који су положили живот за њену слободу.

Генералу и официрима Херцеговачког корпуса обратио се Трифко Ћоровић, оснивач сајта Слободна Херцеговина, који је изразио задовољство што је на овај свети празник међу српским официрима, који су својим војничким умијећем, храброшћу и одважношћу бранили херцеговачку слободу и допринијели опстанку херцеговачких Срба у светосавској и световасилијевској, устаничкој Херцеговини. Он је истакао да је централна идеја портала Слободна Херцеговина сажета у његовом имену.

БЕСТИДНА ЈЕ МИСАО ДА ЗАБОРАВИМО СВОЈУ ПРОШЛОСТ 

– Настојимо ширити истину о нашем народу и завичају, а чувајући српски идентитет, традицију и историју, желимо да одбранимо слободну ријеч и мисао. Та мисија не би била замислива без ратног подвига војника и официра Херцеговачког корпуса. Да није било вас, не би било ни Херцеговине о којој данас, са изразитим поносом, говоримо. Цјелину херцеговачке слободе не можемо ни описати, нити се можемо одужити свим херцеговачким слободарима, али можемо и морамо поштовати њихово јунаштво и витешку жртву. Није тешко доћи до закључка да су многи наши борци предати забораву, а да се сјећања на њихову витешку борбу у Одбрамбено-Отаџбинском рату потискују из бројних разлога, међу којима се највише истиче илузорна и наивна, а неријетко и бестидна мисао да ће будућност бити свјетлија уколико заборавимо мрачну прошлост – рекао је Ћоровић. Он је додао да је портал Слободна Херцеговина, пратећи из године у годину различите видове неправде, нашао за сходно да се малим знаком поштовања и захвалности покуша одужити живим симболима херцеговачке слободе.

МНОГИ НЕ ЗНАЈУ ДА ЈЕ НАТО АГРЕСОР НАЈПРИЈЕ ЗАСУО ХЕРЦЕГОВАЧКИ КОРПУС 

– Веома сам радостан што један од њих, генерал Радован Грубач, стоји данас међу нама. У доба када су многи гледали да их чаша жучи мимоиђе, јер није било лако носити терет одговорности, генерал Грубач је постао командант Херцеговачког Корпуса. Пред очима Генерала и његове војске, поново се одвијало Косово: само што се овог пута та Света земља звала Херцеговина – коју је ваљало бранити свим средствима. Током свих борби и кризних ситуација, захваљујући генераловом часном командовању и моралним императивима усађеним у сваку херцеговачку борбену формацију, Херцеговачки корпус је прошао кроз рат без иједне мрље на војничком образу, без иједне мрље на свијетлом оружју. Многи данас и не знају да су први пројектили НАТО агресора на српски народ засули Херцеговачки корпус, који је тој алијанси зла узвратио ударац. Да херцеговачке пушке нису зарђале, на обимном и тешко одбрањивом, али одбрањеном, фронту, осјетио је британски авион Харијер, који је, у априлу 1994. године, био у саставу НАТО снага. Херцеговачки корпус није починио ниједно непочинство: његов образ је чист као суза мајке која испраћа сина на ратиште – рекао је Ћоровић и истакао да је генерал Грубач у најтежим часовима колективног опстанка, водио рат за одбрану Херцеговине, у духу најбољих херцеговачких, устаничких традиција којима се напајао од најраније младост у родном Оровцу.

ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНИЦИ ИСКРСАВАЛИ ИЗ ПОЈАВЕ ГЕНЕРАЛА ГРУБАЧА

– И сам је, попут својих предака, одрастао у завичају Луке Вукаловића и славних херцеговачких устаника, најдржавотворније српске војске која је за Српство, из генерације у генерацију, дала све, и младост и сопствене животе, не тражећи заузврат ништа – изузев слободе. Генерал Грубач је био кадар „на страшноме мјесту постојати” и што је јако важно: стећи високо поштовање својих сабораца, војника и официра, браће по оружју, завичају и отаџбини, вјерних синова свога Отачаства. Морална вертикала генерала Грубача била је духовни стуб ауторитета који је Херцеговачком корпусу дао дисциплину и узвишено, частољубиво осјећање одговорности пред прецима, савременицима, потомцима и цијелом историјом. Градила се српска држава у Херцеговини, обнављала се српска државност у Херцеговини, будила се устаничка Херцеговина, а духови славних херцеговачких команданата попут Луке Вукаловића, Мића Љубибратића, Пера Тунгуза, Стојана Ковачевића и Богдана Зимоњића, искрсавали су из појаве генерала Грубача, били су његова снага и упориште, јер се тих дана, у Херцеговини, испуњавао највећи херцеговачки завјет – Завјет Српске Слободе. У то име редакција портала Слободна Херцеговина донијела је одлуку да генералу Радовану Николе Грубачу, команданту Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, додијели Златну повељу, у знак благодарности за велика витешка дјела на бојном пољу, у духу славних, непокорних предака и изузетан допринос у одбрани слободе, части и образа српске Херцеговине – рекао је Ћоровић уручујући Златну плакету Слободне Херцеговине генералу Радовану Грубачу.

Захваљујући се на овом признању, генерал Грубач, који је добитник више престижних одликовања, истакао је да заслуге за њих припадају свим борцима Херцеговачког корпуса.

У наставку дружења ветерани су се присјећали догодовштина са фронта, погинулих сабораца и изразили жељу да догодине, јубилеј- тридесет година од формирања Херцеговачког корпуса, у знатно већем броју обиљеже у завичају који су бранили и одбранили.

Редакција СХ