Чојство „душе продане“
-
Вијест да је кошаркаш и донедавна НБА звијезда Никола Миротић потписао за Барселону обишла је свијет као сензација. Наиме, познато је да кошаркаши који се отисну „преко баре“ ријетко кад одлуче да се врате у Европу, а разлог је – новац.
Инспирисан жељом да своју играчку каријеру заокружи великим изазовима Миротић је донио одлуку да, као бивши играч Реала, наредне четири године проведе у дресу Барселоне. Упућенији у спортска дешавања кажу да је један од битних разлога чињеница што на клупи Каталонаца сједи један од најбољих српских кошаркашких тренера Светислав Пешић.
Кажу да је овај Подгоричанин на наговор Ранка Жеравице својевремено био заинтересован да заигра за Србију, али, према свједочењу једног познатог кошаркашког радника, неко у Савезу је пропустио да тај процес заврши. Било како било, Никола Миротић је између Црне Горе и Србије одабрао да игра за Шпанију.
Управо играјући у дресу Шпаније дебело се замјерио Србима. На Европском првенству које се одиграло 2015. године Миротић је Шпанији донио злато, али је након пораза од Србије у првој утакмици од наше репрезентације био увријеђен звог узвика са трибина „Душо продана“. Ситуација се додатно погоршала када је након друге утакмице и пораза Шпанаца од Италије у налету бијеса Миротић поцијепао српску заставу. Касније се извињавао путем друштвених мрежа правдајући се да то није урадио са намјером, али многи му тај чин нису ни опростили ни заборавили.
Вријеме је, кажу, најбољи судија.
НБА ас је одлучио прошле године да узме учешће у хуманитарној акцији „Срби за Србе“.
Миротић је у вријеме Божићног поста за сваку погођену тројку донирао по 500 евра за помоћ породици Варга из Борова Села код Вуковара. Ову седмочлану породицу чини самохрани отац Радослав Варга и шесторо малишана Здравко (12), Ивана (11), Дејан (9), Лука (8), Марија (8) и Ана (6).
Иако га је повреда спријечила да одигра све утакмице, хуманост није заказала и на рачун организације „Срби за Србе“ уплатио је 25.000 евра за куповину куће. Из двије оронуле собице без купатила Варге су се средином јуна уселиле у купљену кућу. Отац Радослав, који ради у локалном комуналном предузећу није могао да искаже одушевљење што напокон и његова дјеца „живе као господа“.
Неколико дана касније Никола Миротић је у родном граду посјетио Саборни храм гдје га је дочекао старјешина протојереј-ставрофор Драган Митровић. Потписујући петицију о заштити српских светиња у Црној Гори Миротић је јасно ставио до знања шта му је на срцу, а многима је задао лекцију из чојства.
ТРИФКО ЋОРОВИЋ