• Ранија истраживања која су спровођена евидентно су са свих страна са којих су дошла указала да нафта на подручју Херцеговине постоји, тврди Веско Будинчић, начелник општине Љубиње.

Извор: Klix. ба
Фото: Анадолија

У документу који се односи на истраживање нафте и плина на подручју Федерације БиХ Федералног завода за геологију наведено је да је извршена прелиминарна анализа матичних стијена, урађени примјери струковних стилова те дата структурна интерпретација Динарида.

По добијеним резултатима, наведено је у документу, са нафтно-геолошког аспекта најперспективније структуре подручја Федерације БиХ налазе се на простору Стоца, Мостара, Дрежанке (Дрежнице), Томиславграда, Ливна и Гламоча.

Наглашено је како су уз руб Поповог поља и по околним планинама позната бројна налазишта битуминозних стијена од којих је само налазиште Мишљен, у општини Љубиње детаљно истражено.

“На основу анализе, битумен је нафтног реда и епигенетског поријекла који садржи 9,79 посто битуминозних материја. Битумен се одликује релативно високим садржајем смола и мањом концентрацијом асфалтене, те се сврстава у асфалте”, наглашено је у документу.

Екипа АА иначе, недавно је боравила у селу Мишљен као једном од локалитета који се у Акционом плану за истраживање нафте и плина на подручју Федерације БиХ, који је урадио Федерални завод за геологију, наводи као потенцијално налазиште нафте.

До херцеговачког села Мишљен удаљеног 12 километара од центра Љубиња долази се уским путем, који је једну трећину чак и макадамски и може се прећи искључиво теренским возилом или трактором. Да би се стигло на одредиште, локалитет рудника у којем из камена тече битумен, од села Мишљен треба прећи око два километра или четрдесетак минута пјешице у једном правцу преко камених стијена.

Код самог рудника, гдје се, иначе, прије више деценија коњима извлачила руда према Љубињу, несвакидашњи призор. На пукотинама камена наслаге битумена. Црне накупине текућине изразито су квалитетне и јаког мириса катрана.

Битуменизиране стијене

Осим села Мишљен, на подручју општине Љубиње битуминозне појаве налазе се и код села Струјићи.

“Осамдесетих година Нафтагас у сарадњи са неким америчким партнерима истраживао је шири простор Херцеговине: једна од тих линија је ишла преко Љубиња према мору и Берковићима, друга је ишла према Мостару и Невесињу, а трећа се спуштала преко Ливна и Дувна (Томиславград). То је било озбиљно истраживање и то истраживање је завршило када је требало почети са бушењем. То је тај ниво гдје се зауставља. Податке ти људи нису дали, нису доступни, јер су то професионалне радње. Послије сам слушао да је и Саудијска Арабија одређена истраживања куповала јер се ради о тржишном материјалу. Евидентно је са сваких страна са којих је дошло да нафта на подручју Херцеговине постоји”, истакао је начелник општине Љубиње.

Будинчић наводи како је сазнао да је оно што је њих иницирало на истраживање “сличан простор конфигурације као у Ираку”.

“Када се то гледало из космоса то је тако изгледало, па су из тих разлога вршили истраживања. Они су утврдили да нафта постоји, међутим да су неке дубине, мало дубље, неких од 6 до 8 хиљада метара и да то зависи од цијене нафте када ће се вршити та експлатација. Логично је да тога има. Када ће то да буде и ко ће то да ради остаје да се види, јер то су ипак, велики захвати. То је прича и БиХ и Хрватске и видјет ћемо шта ће од тога да буде”, истиче Будинчић.

Начелник општине Љубиње наглашава како на Мишљену и још неким локацијама на тим просторима постоје битуменизиране стијене.

“Не значи то, ја сам имао довољно година када су то истраживали па сам причао и са тим људима који то раде, да то плива на нафти па да она хоће да избије горе. Само треба да забушите и пуни сте нафте. То су битуменизиране стијене које у себи имају битумена. Нормално ова је прича искористива: као што се нафта прави из битумена, из битумена се може правити нафта. Мени је то слично причи о шкриљцима од којих сада Американци праве науку и технологију искориштавања”, наглашава Будинчић.

Док год је цијена нафте ниска, оваква каква јесте, сматра “нема шансе да ће доћи до тога”.

Људи су, битумен, прије, истиче Будинчић, користили за изолације, као изолациони материјал.

“И сада се битумен нормално користи као такав. Али ово, прерађени, а не сирови је ишао јер нису имали бољег. Вјерујем да у будућности, то је пречника 100 километара та врста стијена која иде, и вјероватно када се технолошки и технички дође на тај ниво нафте да је то један од могућих ресурса на овим простору”, наводи начелник општине Љубиње.

Нафтна истраживања и очување природних љепота

Евентуална нафтна истраживања и очување природних љепота којим обилује подручје Љубиња и тог дијела Херцеговине, наглашава начелник Будинчић, “морат ће се мирити”

“Тражит ћемо начина. Можемо и једно и друго да гајимо. Како су помириле и остале државе. Како су направили Блиски исток, Арабија. Постоје могуће варијанте. Све то кошта да би ми то радили. Велика је занимљивост Херцеговине – имамо природних богатстава, нисмо направили велика истраживања у бившој Југославији. Овај простор ипак, није довољно истражен. Заправо најмање је истражен од свих простора. Дакле и то предстоји у босанскохерцеговачким оквирима, да видимо шта је ту најбоље за експлоатацију и шта ће нам донијети највише користи. Можда нам је туризам и најбоља варијанта. Можда и не требамо нафту експлатисати. То ће показати елаборати и остало”, закључује Будинчић.

Оно што је сада видљиво, наводи начелник општине Љубиње, јесте да ипак, на овим просторима људи одавно живе, и да то занима све људе.

“И овдје се јављају и пролазе људи са истока који су се обогатили – из Кине, Јапана и осталих. Видим да смо им јако занимљиви са свим тим што ми нудимо. Нама не вриједи, а њима занимљиво и хоће да виде. Ту су многољудне земље – можда нам је и ту нека велика шанса без обзира што је то можда споро и тешко. Можда је нама ипак, у Херцеговини најбоља шанса туризам”, оцјена је начелника општине Љубиње.

До краја 2015. године требао би бити потписан уговор о концесији за истраживање и експлатацију нафте и плина на подручју бх. ентитета Федерације Босне и Херцеговине, а почетком 2016. услиједит ће и прва истраживања на терену.