Међу стотинама погинулих бораца Херцеговачког корпуса ВРС, упечатљива је и унеколико архетипска слика браће Видаковића, рођених у селу Раптима на Бобанима.
Саво (1955-1992) гине јуначки у првој ратној години, када је пошао да са своје цркве у Раптима скине шаховницу које су хрватске снаге ту биле тријумфално поставиле. Недељко (1966-1994) је једна од легендарних личности из ратова ’90-их, толико налик на ликове из наших епских песама.
Предратни поморац, напушта брод када је чуо да се заратило у његовој отаџбини и добровољно долази на прве линије.
После борби од Превлаке до Хутова, те повлачења ЈНА из ових крајева, организује Бобанску чету и са њом учествује у офанзиви против хрватских снага, наносећи им тешке губитке и ослобађајући заузета и спаљена српска села.
Током 1992-1994. са својим борцима се борио на ратиштима од Трнова, преко Трескавице, Горажда, све до Коњица. У тим борбама погинуо је безмало сваки пети војник Бобанске чете. Мудар, колико и честит, храбар колико и приницљив, војвода Недељко Видаковић је остао омиљен међу својим борцима. Гине од непријатељске гранате на Крстовдан 1994. на Борцима код Коњица.
Са њим су на вечитој стражи истог дана остала два официра ВРС, али и Недељков најмлађи борац, Александар Маслеша, изгнани дубровачки Србин, који му се придружио, бежећи од куће, са само 16 година…
др Немања Девић
П. С. Када сагледамо све те судбине, није ни чудо да наши непријатељи покушавају да од Одбрамбено-отаџбинских ратова 1991-1995. начине криву слику, супротстављену српској историји и светлим војничким традицијама. И јасно је: као о оклеветаном ђенералу Михаиловићу и његовој војсци, предстоји нам и битка за историјску истину о Војсци Републике Српске. Војсци – чији се војник борио и јуначки и чојствено, за оне исте идеале као и његови преци.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
