БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ

  • Према српским православним обичајима свечано и побожно прослављани сви божићни празници: Туциндан, Бадњи дан, Божић, Мали Божић или Српска Нова година. На Туциндан клали су браве за божићну веселицу или заоблицу. Обично се клало добро ухрањено јагње или прасе.

На Туциндан нико није смио да се туче нарочито се то забрањивало дјеци јер се вјеровало да ће имати ”чиреве”. Ако би неко прекршио то правило,пјевала му се следећа пјесмица: Чири мири по теби се вили, сваки петак по десетак,за годину по стотину.

На Туциндан вече чобани намирују стоку уз свијеће и ломи се колач на глави овна звонара и вола дешњака који се хвата у јарам. Туциндан је познат у народу као сточни Бадњи дан.

На Бадњи дан обично домаћин или неко од млађих мушкараца одлазе у оближњу шуму да усијеку и донесу бадњак. Одабраном храстовом бадњаку назива; Добро јутро, засипа га житом и Богу се помоли. Гледа да са што мање удараца сјекиром усијече бадњак. Са рукама у рукавицама прихвата први ивер од бадњака ставља га у џеп,носи кући и ставља га код шкипа јер се вјеровало колико је ивер дебео толико ће бити дебео кајмак љети на шкипима.

Бадњак се носи кући,пресијеца се на неколико комада и прислањају се код улазних врата у кућу. На Бадњи дан пекла се веселица на ражњу. На Бадњу вече
домаћин куће уноси бадњаке и налаже их на огњишту или шпорету,један дио бадњака оставља се за полазника.
Домаћин уноси бадњак у кућу и вели укућанима :
”Добар вече и срећно вам Бадње вече” !

Укућани му одговарају, засипају га житом и пјевају пјесму: Весело, весело !

Сва кућа је престрта сламом, дјеца пијучу и траже љешнике и орахе по простртој слами. Дјеца ваљају џакове сламе и пјевају Шта то ваљаш ? Ваљам сир и масло и пшенично брашно. Све то симболизује богат род и берићатну годину. Послије свих ових церемонија домаћин ложи бадњак.

– Здрави сте ми моји бадњаци, моји весељаци! Весело ми горили, а око вас млади момци и дјевојке коло вили, вино пили и весеље проводили, као сретна браћа Срби Богу мили, ако Бог да!

Укућани му одговарају: Амин дај Боже!

Послије бадње вечере наставља се божићно весеље,пјевају се весела божићне пјесме : – Божић бата носи киту злата да закити врата, од боја до боја и сву кућу до крова.

Рано ујутру на Божић домаћица пече божићну чесницу и цицвару. Чесница је била свечано украшена и ишарана. Унутра чеснице ставља зрно жита,зрно пасуља,комад дрвета и новчић. Домаћин ломи чесницу рукама и сваком даје по комад чеснице. Укућани ужурбано претражују свој комад надајући се да се баш у њихом комаду налази новац што се сматра нарочитом срећом. Домаћица спрема цицвару у кајмаку толико је масна да сва чељад огледају у њеној масноћи. Ко не види свој лик у масноћи тај неће преживјети и дочекати следећи Божић.

Рано на Божић почиње божићно славље,сва чељад су око софре,свечано обучени,сви су срећни и задовољни. Са чела софре јавља се кућни домаћин и честита Божић.

– Христо се роди ! Укућани му одговарају у глас :

– Ваистину се роди !

Сви укућани у рукама држе упаљене свијеће а домаћин чита молитве моли се Богу и Божићу. Послије молитве сви се мирбоже: Мир Божији, Христо се роди ! Ваистину се роди! Све свијеће саставе заједно и поставе их у једну здјелу пуну жита. Сакупљене свијеће повежу црвеним концем и гледају на коју ће стране потећи восак и на ту старану ће ићи с тором и на љетовање.

У свечаној атмосфери подижу се многе божићне здравице.

– Свето нам Христово Рожденство дошло на здравље, на милост и на радост па нам било на помоћи. Божић славили, никада не заборавили и нашим млађим оставили. Ове године славили како могли, догодине као шћели и жељели, ко имао с ким а имао с чим, јаки му Господ Бог помогао и нико му науди не могао!

Сваки брат Србин Божић славио под својим кућним шљеменом,са српским родом и племеном, с полазником и путником намјерником.

ПОЛАЗНИК

На Божић долази највеселији и најпожељнији гост, полазник. Ко полазио у мој дом,помогао га господ Бог. Дај Боже, да нам донесе сваку срећу и добре гласе, ако Бог да !

– Мир Божији, Христо се роди !

– Ваистину се роди !

Полазник чара бадњаке и на шпорет баца металне новце које дјеца грабе што прије док се нису угријали на плочи.

Прилази ватри,прекрсти се и вели.

– Помози Боже и Божићу !

Колико овде било варница,толико у нашег брата домаћина било парица и сваке добре среће у овоме дому честитоме !

Полазника сједају за трпезу и зоагрћу га губером да им толико буде дебео кајмак. Божићна трпеза је постављена цио дан, једе се и пије и иду многе здравице и пјевају веселе божићне пјесме.

Домаћим подиже здравицу у част полазника.

– Здрав си ми мој сретни полазниче ! Велики Бог и данашњи

Божић помогли да нам будеш сретан и честит. Свака ријеч која из твојих уста истакла код Бога се стекла и не порекла.

Седми дан по Божићу слави се Мали Божић или Српска Нова година.

НИКОЛА ЛАКЕТА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар