Седамдесетих година прошлог вијека у Билећи је гостовала екипа умјетника, пјевача, глумаца и међу њима дјевојке које су конкурисале за Мис Југославије.
Водитељ програма Милован Илић Минимакс замоли билећког фоторепортера да једну од љепотица коју је фаворизовао фотографише и пошаље за београдски ревијални лист „Дуга“ тако као да је фотографија настала негдје на обали мора у околини Дубровника.
Да не би ишао у Дубровник, он одлучи да замоли послугу билећког хотела да љепотицу фотографише на равном крову хотела тако да би се видјело само небо а море би се подразумијевало. Иако је са домаћинима све договорио и добио кључеве од улазних врата на кров, дочекало га је изненађење: врата су била закована.
Досјетљиви репортер, чије су фотографије са дубровачких и херцегновских плажа својевремено пуниле странице ревијалне а неријетко и дневне штампе, сјети се да још једино Ватрогасни дом у Билећи има раван кров те се одлучи да ту направи неколико ексклузивних снимака.
И баш тога дана уз Ватрогасни дом неколико радника излијевало је бетонску плочу на приватној кући. Да би постигао што боље ефекте, фоторепортер одлучи да љепотицу попне на ватрогасне љестве које су се издизале изнад крова. Ту се отегло снимање у разним позама не обазирући се што га са радилишта у подножју Дома гледа група знатижељних младића, који су искључили мјешалицу, наслонили се на лопате и не скидају поглед с крова. Домаћин куће види да, ако ово дуже потраје, од плоче неће бити ништа па повика колико га грло носи: „Облачи је и скидај с крова ако бога знаш, остадох без плоче!“
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
