• Билећа, педесетих година прошлог вијека је имала Срески суд, а први предсједник био је угледни грађанин и првоборац Халид Чомић.

Кажу да се свака расправа пред судом због увреда, развода, свађа око међа, насљедстава, уз његово присуство завршавала помирењем.  Адвоката није било, а послове писања тужби, жалби и других поднесака обављао је општински писар Прока Тешановић.

Најобимнији дио послова Суда, грунтовницу и катастар, водио је пуних тридесет пет година Лазар Самарџић, један од угледних и образованих Билећана тога времена. Често је пресједник Халид у шали знао рећи Лазару: „Хајде направи неку грешку, па да је ја исправим“, причао ми је своја сјећања Лазарев син, проф. Ђорђо Самарџић.

Скоро до посљедњег дана виђен је у шетњи билећким улицама. И тако је Лазар доживио дубоку старост, 95 година, а његова супруга Косара 94. Родбинска увезаност породица Самарџић, Стијачић, Ивковић и Кокољ представљала је тада веома широку родбинску везу и увелико је утицала на ондашње прилике и допринијела развоју Билеће. Довољно је споменути податак да је баба Васа Кокољ, мајка Брана и Косаре, родила 21 дијете.  Чудна нека генетика пренијела се и на данашње потомство тих породица, тако да је за многе граница живота била изнад осамдесет година.

За Лазара је везана још једна необична функција, која му је била повјерена средином шездесетих година, да буде предсједник Одбора за дочек Младена Секуловића (илити Карла Малдена) у Билећи. Међутим, према сјећању његовог сина Ђорђа, из непознатих разлога до тог дочека није дошло.

Војислав Војо Гњато