Јован Р. Деретић, рођен у Ораховцу поред Требиња 1934. године,један је од најзначајнијих историчара српске књижевности и културе.

Био је професор новије српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На том факултету обављао је функције продекана (1975-1977), управника катедре за српску књижевност (1979-1981) и декана (1981-1983).

Био је гостујући професор на Лењинградском универзитету (1970–1971), Ханкук Универзитету у Сеулу, у Јужној Кореји (1990–1992), где је утемељио катедру за српски језик и књижевност, као и на готово свим универзитетима у бившој Југославији.

Јован Р. Деретић је био председник Друштва за српски језик и књижевност у три мандата (1980-1984), управник Међународног славистичког центра (1988-1990), један од оснивача часописа Књижевна историја, чији је главни и одговорни уредник био од 1972 до 1987. 

Добитник је многих признања, од којих су најзначајнија: Нолитова награда 1981. године за Српски роман и Октобарска награда града Београда 1984. године за Историју српске књижевности.

Професор Деретић непосредно је утицао на општу представу о јединству српског културног простора и српске књижевности.

Јован Р. Деретић је написао следеће монографије: Доситеј и његово доба, Композиција Горског вијенца, Поетика Доситеја Обрадовића, Огледи из народног песништва,  Алманаси Вуковог доба, Видаковић и рани српски роман, Српски роман 1800 – 1950, Историја српске књижевности, Горски вијенац Петра Петровића Његоша, Кратка историја српске књижевности, Загонетка Марка Краљевића: О природи историчности у српској народној епици, Пут српске књижевности: идентитет, границе, тежње, Поетика српске књижевности, Етиде из старе српске књижевности, Српска народна епика, Културна историја Срба.

Приредио је студију и хрестоматију: Романтизам. Публиковао је са Златом Бојовић и Маријом Митровић уџбенике за средње школе: Историја књижевности I-III. Његове студије превођене су на француски, немачки, руски, јапански, грчки и друге језике. После смрти Јована Р. Деретића његове Огледе о српској књижевности приредио је Мило Ломпар 2007. године у издању Друштва за српски језик и књижевност.

О стваралаштву Јована Р. Деретића публикована су два обимна зборника: Годишњак Катедре за српску књижевност (2007, III), Књижевни историчар Јован Деретић приредили Мило Ломпар и Зорица Несторовић.

Ненад Николић је објавио 2013. године монографију под називом Геометрија прошлости: књижевна историја Јована Деретића. Српска књижевна задруга у едицији Коло 2017. године поново је штампала Деретићеву књигу Композиција Горског вијенца.